Iran je uspeo da sačuva značajan deo svojih postrojenja za proizvodnju balističkih raketa i bespilotnih letelica uprkos višemesečnim američkim i izraelskim vazdušnim napadima, objavio je Blumberg, pozivajući se na zapadne zvaničnike upoznate sa obaveštajnim procenama. Prema njihovim navodima, Teheran i dalje raspolaže značajnim zalihama raketnog naoružanja i ima sposobnost da brzo nadoknadi potrošene količine.
U izveštaju objavljenom 9. oktobra navodi se da iranska vojna industrija, uprkos pretrpljenoj šteti, nije izgubila sposobnost proizvodnje raketa i bespilotnih letelica.
Zapadni zvaničnici, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, tvrde da su iranske vlasti uspele da očuvaju proizvodne kapacitete koji im omogućavaju postepeno obnavljanje arsenala tokom perioda smanjenog intenziteta američkih napada.
Jedan od izvora naveo je da Iran i dalje ima značajne zalihe balističkih raketa, kao i određene količine protivbrodskog naoružanja, koje bi moglo biti upotrebljeno u slučaju nastavka vojne eskalacije.
Prema istom izvoru, Iran nije ograničen isključivo na postojeće zalihe, već je zadržao i mogućnost proizvodnje dodatnog naoružanja u relativno kratkom vremenskom periodu.
Posebnu pažnju izazvala je tvrdnja jednog zapadnog zvaničnika da Rusija snabdeva Iran raketama, čime dodatno doprinosi obnavljanju njegovih vojnih kapaciteta.
Slične procene pojavile su se i u junu ove godine, kada je Blumberg izvestio da je Teheran, tokom ranijeg prekida vatre, uspeo da obnovi značajan deo raketnog arsenala.
Prema tadašnjim zapadnim obaveštajnim procenama, Iran je raspolagao sa približno tri četvrtine količine raketne municije koju je imao pre rata, uključujući i oružje za koje se verovalo da je proizvedeno u Rusiji.
Međutim, aktuelne isporuke ruskih raketa nisu nezavisno potvrđene. Rusko Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na zahtev Blumberga za komentar ovih navoda.
Najnovije procene zapadnih zvaničnika razlikuju se od ranijih tvrdnji američkog predsednika Donalda Trampa i njegove administracije o posledicama vojnih operacija protiv Irana.
Tramp je u više navrata tvrdio da su američki i izraelski napadi teško oštetili iransku vojnu infrastrukturu i znatno umanjili sposobnost Teherana da ugrožava američke vojne baze i saveznike na Bliskom istoku.
Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je 30. septembra da su američke snage uništile iranske vojnoindustrijske kapacitete i odbrambenu infrastrukturu.
Međutim, najnoviji izveštaj Blumberga ukazuje na mogućnost da su, uprkos velikim oštećenjima, ključni delovi iranskog sistema proizvodnje naoružanja preživeli vazdušnu kampanju.
Ukoliko su obaveštajne procene tačne, to bi značilo da je Teheran zadržao sposobnost da nastavi proizvodnju oružja neophodnog za sopstvenu odbranu i eventualnu odmazdu.
Ovaj razvoj događaja posebno je značajan u trenutku kada je Trampova administracija privremeno odložila nove napade na Iran, uoči američkih kongresnih izbora zakazanih za 3. novembar.
Period smanjenog intenziteta vazdušnih udara mogao bi da omogući iranskim vlastima da poprave oštećena postrojenja, povećaju proizvodnju i obnove potrošene zalihe raketa i bespilotnih letelica.
Ipak, stvarni obim preostalih iranskih proizvodnih kapaciteta nije javno utvrđen, pa nije moguće pouzdano proceniti koliko bi brzo Teheran mogao da obnovi arsenal na predratni nivo.
Poseban značaj imaju iranske protivbrodske rakete, s obzirom na strateški položaj zemlje uz Persijski zaliv i Ormuski moreuz.
Sposobnost Irana da upotrebi takvo naoružanje predstavlja važan faktor u američkim vojnim procenama, jer bi eventualno širenje sukoba na pomorske puteve moglo da ugrozi transport nafte i prirodnog gasa.
Iranske vlasti su više puta poručile da su spremne da odgovore na nove vojne napade i da će nastaviti jačanje sopstvenih odbrambenih sposobnosti.
Istovremeno, vojno rukovodstvo u Teheranu najavilo je modernizaciju oružanih snaga, uključujući uvođenje preciznijeg naoružanja, unapređenje bespilotnih sistema i promene operativnih planova na osnovu iskustava iz prethodnih sukoba.
Jedno od ključnih pitanja za Vašington i Tel Aviv ostaje u kojoj meri vazdušni udari mogu trajno da onesposobe vojnu industriju zemlje koja raspolaže brojnim proizvodnim i skladišnim objektima, uključujući utvrđene i podzemne komplekse.
Čak i kada su pojedina postrojenja uništena, mogućnost premeštanja proizvodnje, popravke oštećene infrastrukture i nabavke komponenata iz inostranstva može otežati potpuno onesposobljavanje vojnoindustrijskog sistema.
Za američku administraciju, dodatnu neizvesnost predstavljaju tvrdnje o ruskim isporukama oružja Iranu, jer bi takva saradnja mogla da utiče na vojnu ravnotežu i sposobnost Teherana da izdrži produženi sukob.
Sa druge strane, američki i izraelski napadi naneli su značajnu štetu iranskoj infrastrukturi, zbog čega očuvanje dela proizvodnje ne znači da su svi vojni kapaciteti ostali netaknuti.
Najnovije informacije ukazuju na razliku između zvaničnih američkih procena o rezultatima vazdušne kampanje i ocena pojedinih zapadnih obaveštajnih izvora o preostalim iranskim sposobnostima.
Ukoliko Teheran zaista nastavi da proizvodi rakete i bespilotne letelice u značajnim količinama, to bi moglo da utiče na dalje vojne i diplomatske odluke Sjedinjenih Američkih Država i Izraela.
Ipak, tvrdnje o obimu očuvanih kapaciteta i ruskim isporukama zasnivaju se na anonimnim izvorima, dok nezavisna potvrda aktuelnih zaliha i proizvodnje nije dostupna.
