Израелски безбедносни кругови страхују да би Сједињене Америчке Државе могле да постигну споразум са Ираном који не би испунио све захтеве Тел Авива, објавио је познати амерички истраживачки новинар Симор Херш. Према његовим изворима, израелски стручњаци припремили су документ којим захтевају изузетно строг режим међународних инспекција иранских нуклеарних постројења, укључујући приступ војним објектима у року од 24 часа.
Херш је у анализи објављеној 8. октобра навео да се између Вашингтона и Техерана воде поверљиви разговори о могућем споразуму који би био усредсређен на ирански нуклеарни програм.
Позивајући се на америчке и израелске изворе, он тврди да је могућност договора изазвала забринутост у израелским војним и обавештајним круговима, који сумњају да би Иран прихватио ограничења која би трајно спречила развој нуклеарног оружја.
Због тога је група израелских стручњака са искуством у војним и нуклеарним питањима припремила документ под називом „Како би требало да изгледа непробојан режим нуклеарне верификације у Ирану“.
Документ је достављен ограниченом кругу стручњака за нуклеарни надзор, а Херш тврди да је добио његову копију.
У њему се захтева успостављање механизма инспекција који би био знатно строжи од уобичајених процедура Међународне агенције за атомску енергију (IAEA).
Према предложеним условима, међународни инспектори морали би да добију приступ свим информацијама и локацијама повезаним са иранским нуклеарним активностима, без обзира на то да ли је реч о цивилним или војним постројењима.
Посебно се инсистира на томе да инспектори добију право приступа сваком нуклеарном објекту у Ирану у року од 24 часа од подношења захтева, како би се спречило евентуално уклањање доказа о недозвољеним активностима.
Аутори документа сматрају да досадашњи систем међународног надзора није довољан, образлажући то дубоким неповерењем према Техерану и техничким могућностима иранских нуклеарних стручњака.
Један од централних израелских захтева односи се на иранске залихе уранијума обогаћеног до 60 одсто.
Према документу, тај материјал морао би да буде у потпуности разблажен на знатно нижи степен обогаћења или изнет из Ирана.
Херш указује да оваква формулација показује да израелски стручњаци рачунају са тим да војним средствима није једноставно пронаћи и уклонити сав обогаћени уранијум који се налази у подземним постројењима.
Процењује се да се значајне количине иранског обогаћеног уранијума и даље налазе у подземним објектима у Исфахану и Натанзу, док је њихов тачан статус тешко утврдити због ограниченог приступа међународних инспектора.
Међународна агенција за атомску енергију раније је потврдила да је Иран располагао великим залихама уранијума обогаћеног до 60 одсто, што је знатно изнад нивоа потребног за већину цивилних нуклеарних примена.
За производњу нуклеарног оружја уранијум се уобичајено обогаћује на приближно 90 одсто, али само поседовање материјала обогаћеног до 60 одсто не доказује постојање активног програма производње нуклеарне бомбе.
Херш наводи да је израелски документ доставио америчком стручњаку, који је оценио да представља озбиљно разрађен предлог за техничку контролу иранских нуклеарних активности.
Тај стручњак је, међутим, указао да документ не решава политичка питања која би морала бити обухваћена евентуалним споразумом.
Према његовој процени, део израелских безбедносних кругова заправо жели да преговори о инспекцијама пропадну, јер страхује од компромиса који би оставио Ирану могућност да у будућности обнови свој нуклеарни програм.
Хершов извор сматра да Израел настоји да постави толико строге услове да Вашингтон не може лако да постигне договор који би подразумевао само делимично ограничење иранских капацитета.
Посебан проблем представља различито схватање циљева преговора.
Док америчка администрација председника Доналда Трампа покушава да пронађе начин за окончање рата и стабилизацију енергетских тржишта, израелски безбедносни кругови инсистирају на дугорочном уклањању могућности да Иран развије нуклеарно оружје.
У том контексту важну улогу има и Ормуски мореуз, чији је статус постао једно од кључних питања америчко-иранских разговора.
Поремећаји поморског саобраћаја и транспорта енергената кроз овај пролаз изазвали су озбиљне последице по светско тржиште нафте, што додатно повећава притисак на Вашингтон да пронађе дипломатско решење.
Хершови извори сматрају да би Трамп, суочен са економским последицама рата и предстоје
