Иран је успео да сачува значајан део својих постројења за производњу балистичких ракета и беспилотних летелица упркос вишемесечним америчким и израелским ваздушним нападима, објавио је Блумберг, позивајући се на западне званичнике упознате са обавештајним проценама. Према њиховим наводима, Техеран и даље располаже значајним залихама ракетног наоружања и има способност да брзо надокнади потрошене количине.
У извештају објављеном 9. октобра наводи се да иранска војна индустрија, упркос претрпљеној штети, није изгубила способност производње ракета и беспилотних летелица.
Западни званичници, који су говорили под условом анонимности, тврде да су иранске власти успеле да очувају производне капацитете који им омогућавају постепено обнављање арсенала током периода смањеног интензитета америчких напада.
Један од извора навео је да Иран и даље има значајне залихе балистичких ракета, као и одређене количине противбродског наоружања, које би могло бити употребљено у случају наставка војне ескалације.
Према истом извору, Иран није ограничен искључиво на постојеће залихе, већ је задржао и могућност производње додатног наоружања у релативно кратком временском периоду.
Посебну пажњу изазвала је тврдња једног западног званичника да Русија снабдева Иран ракетама, чиме додатно доприноси обнављању његових војних капацитета.
Сличне процене појавиле су се и у јуну ове године, када је Блумберг известио да је Техеран, током ранијег прекида ватре, успео да обнови значајан део ракетног арсенала.
Према тадашњим западним обавештајним проценама, Иран је располагао са приближно три четвртине количине ракетне муниције коју је имао пре рата, укључујући и оружје за које се веровало да је произведено у Русији.
Међутим, актуелне испоруке руских ракета нису независно потврђене. Руско Министарство одбране није одговорило на захтев Блумберга за коментар ових навода.
Најновије процене западних званичника разликују се од ранијих тврдњи америчког председника Доналда Трампа и његове администрације о последицама војних операција против Ирана.
Трамп је у више наврата тврдио да су амерички и израелски напади тешко оштетили иранску војну инфраструктуру и знатно умањили способност Техерана да угрожава америчке војне базе и савезнике на Блиском истоку.
Амерички министар одбране Пит Хегсет изјавио је 30. септембра да су америчке снаге уништиле иранске војноиндустријске капацитете и одбрамбену инфраструктуру.
Међутим, најновији извештај Блумберга указује на могућност да су, упркос великим оштећењима, кључни делови иранског система производње наоружања преживели ваздушну кампању.
Уколико су обавештајне процене тачне, то би значило да је Техеран задржао способност да настави производњу оружја неопходног за сопствену одбрану и евентуалну одмазду.
Овај развој догађаја посебно је значајан у тренутку када је Трампова администрација привремено одложила нове нападе на Иран, уочи америчких конгресних избора заказаних за 3. новембар.
Период смањеног интензитета ваздушних удара могао би да омогући иранским властима да поправе оштећена постројења, повећају производњу и обнове потрошене залихе ракета и беспилотних летелица.
Ипак, стварни обим преосталих иранских производних капацитета није јавно утврђен, па није могуће поуздано проценити колико би брзо Техеран могао да обнови арсенал на предратни ниво.
Посебан значај имају иранске противбродске ракете, с обзиром на стратешки положај земље уз Персијски залив и Ормуски мореуз.
Способност Ирана да употреби такво наоружање представља важан фактор у америчким војним проценама, јер би евентуално ширење сукоба на поморске путеве могло да угрози транспорт нафте и природног гаса.
Иранске власти су више пута поручиле да су спремне да одговоре на нове војне нападе и да ће наставити јачање сопствених одбрамбених способности.
Истовремено, војно руководство у Техерану најавило је модернизацију оружаних снага, укључујући увођење прецизнијег наоружања, унапређење беспилотних система и промене оперативних планова на основу искустава из претходних сукоба.
Једно од кључних питања за Вашингтон и Тел Авив остаје у којој мери ваздушни удари могу трајно да онеспособе војну индустрију земље која располаже бројним производним и складишним објектима, укључујући утврђене и подземне комплексе.
Чак и када су поједина постројења уништена, могућност премештања производње, поправке оштећене инфраструктуре и набавке компонената из иностранства може отежати потпуно онеспособљавање војноиндустријског система.
За америчку администрацију, додатну неизвесност представљају тврдње о руским испорукама оружја Ирану, јер би таква сарадња могла да утиче на војну равнотежу и способност Техерана да издржи продужени сукоб.
Са друге стране, амерички и израелски напади нанели су значајну штету иранској инфраструктури, због чега очување дела производње не значи да су сви војни капацитети остали нетакнути.
Најновије информације указују на разлику између званичних америчких процена о резултатима ваздушне кампање и оцена појединих западних обавештајних извора о преосталим иранским способностима.
Уколико Техеран заиста настави да производи ракете и беспилотне летелице у значајним количинама, то би могло да утиче на даље војне и дипломатске одлуке Сједињених Америчких Држава и Израела.
Ипак, тврдње о обиму очуваних капацитета и руским испорукама заснивају се на анонимним изворима, док независна потврда актуелних залиха и производње није доступна.
