Амерички председник Доналд Трамп покренуо је нови поступак за смену Лисе Кук, чланице Одбора гувернера Федералних резерви (ФЕД), оптужујући је за давање лажних података приликом подношења захтева за хипотекарне кредите. Бела кућа формирала је посебну комисију која ће испитати ове оптужбе и утврдити да ли постоји законски основ за њено разрешење, након што је Врховни суд Сједињених Америчких Држава у јуну блокирао претходни покушај смене.
Трамп је 9. октобра објавио председнички меморандум, потписан два дана раније, којим је установљена трочлана истражна комисија састављена од високих функционера његове администрације.
Комисију чине економски саветник Беле куће Кевин Хасет, председавајући Комисије за једнаке могућности запошљавања Кит Сондерлинг и директорка Канцеларије за владину етику Андреа Лукас.
Њен задатак је да испита наводе да је Лиса Кук давала нетачне информације у документацији повезаној са куповином некретнина и да председнику достави препоруку о томе да ли постоји оправдан разлог за њену смену.
Према меморандуму Беле куће, саслушање је заказано за 5. новембар 2026. године, два дана након конгресних избора у САД. Биће одржано иза затворених врата и трајаће највише четири часа.
Лиса Кук имаће могућност да изнесе своју одбрану, достави документацију и писане изјаве сведока, као и да на саслушању одговара на питања чланова комисије уз присуство својих адвоката.
Иако јавност неће моћи да присуствује саслушању, предвиђено је вођење службеног транскрипта. Кук ће након саслушања моћи да достави додатно писано изјашњење, најкасније до 10. новембра.
Комисија ће затим председнику доставити чињеничне налазе, правне закључке и препоруку о евентуалном разрешењу.
Трамп је своју одлуку образложио тврдњом да је, као председник, дужан да обезбеди поштовање закона и да са државних функција уклони званичнике за које сматра да нису достојни поверења.
Спор између Беле куће и Лисе Кук почео је у августу 2025. године, када је Трамп покушао да је смени због навода о неправилностима у хипотекарној документацији.
Према оптужбама које су изнели Трамп и његови сарадници, Кук је приликом подношења захтева за кредите навела некретнине у Џорџији и Мичигену као своја главна пребивалишта, што је покренуло сумње да је давала нетачне податке ради добијања повољнијих услова кредитирања.
Њени адвокати одбацују оптужбе и тврде да се спорни наводи заснивају на селективном тумачењу документације и могућим административним грешкама, а не на намерној превари.
Лиса Кук није кривично оптужена за хипотекарну превару, нити је суд утврдио да је починила такво кривично дело.
Након првог покушаја разрешења, Кук је покренула судски поступак како би задржала функцију у Федералним резервама.
Врховни суд САД је 29. јуна 2026. године пресудио да Трамп није могао да је смени без одговарајућег законског поступка, укључујући обавештавање о оптужбама и могућност да на њих одговори пре доношења одлуке.
Суд је тиме омогућио Кук да настави да обавља функцију док се правни спор не разреши.
Амерички закон предвиђа да председник може разрешити гувернера Федералних резерви само ако постоји законом оправдан разлог. Управо утврђивање таквог разлога сада представља главни задатак новоформиране комисије Беле куће.
Адвокати Лисе Кук, Ејб Лоуел и Норм Ајзен, саопштили су да њихова клијенткиња поздравља прилику да представи чињенице и покаже да није починила никакву превару.
Истовремено су изразили очекивање да ће нови поступак бити стварна и непристрасна истрага, а не формалност чији је исход унапред одређен.
Према њиховој оцени, не постоји законски основ за њену смену.
Нови покушај разрешења изазвао је оштре реакције дела америчке политичке јавности, посебно због питања независности Федералних резерви од извршне власти.
Демократска сенаторка Елизабет Ворен оценила је да Трамп покушава да заобиђе судску одлуку и политичким притиском уклони функционерку централне банке.
Критичари америчког председника сматрају да спор није ограничен на оптужбе у вези са хипотекарним кредитима, већ је део ширих настојања Беле куће да стекне већи утицај на монетарну политику.
Трамп већ дуже време критикује политику каматних стопа Федералних резерви, инсистирајући на повољнијим условима кредитирања ради подстицања привредне активности.
Федералне резерве, међутим, имају законом утврђену независност у доношењу одлука о монетарној политици, што би требало да омогући контролу инфлације и очување стабилности финансијског система без непосредног политичког притиска.
У међувремену је Кевин Ворш преузео функцију председника Федералних резерви од Џерома Пауела, али су неслагања између централне банке и Беле куће настављена.
Због инфлаторних притисака повезаних, између осталог, са растом цена енергената услед рата на Блиском истоку, Федералне резерве су на последњем заседању повећале каматне стопе, што је изазвало незадовољство Трампове администрације.
Лиса Кук именована је у Одбор гувернера Федералних резерви током мандата председника Џозефа Бајдена. Њен садашњи мандат траје до 2038. године.
Она је уједно прва Афроамериканка која је постала чланица Одбора гувернера америчке централне банке.
Уколико би Трамп успео да је разреши, добио би могућност да предложи новог члана седмочланог одбора, што би могло да утиче на будући однос ставова приликом одлучивања о монетарној политици.
Правни стручњаци, међутим, указују да ће свака евентуална одлука о смени вероватно бити предмет нових судских поступака, нарочито ако се постави питање да ли наводне неправилности из приватних финансијских послова представљају довољан законски основ за разрешење.
Нови поступак против Лисе Кук тако отвара питање граница председничких овлашћења, али и степена независности једне од најважнијих финансијских институција на свету.
Коначна одлука могла би имати последице које превазилазе лични статус једне гувернерке, јер ће показати под којим условима амерички председник може да смени функционера Федералних резерви пре истека законом утврђеног мандата.
