Ирански политички аналитичар и професор Универзитета у Техерану Мохамед Маранди и америчка новинарка и активисткиња за људска права Џенифер Лоуенстајн упозорили су да би нова америчка војна ескалација против Ирана могла да изазове сукоб ширих размера, са тешким последицама по енергетску инфраструктуру Персијског залива, светску економију и безбедност америчких снага на Блиском истоку.
Говорећи за телевизију Ал Мајадин, Маранди је изјавио да је Техеран унапред упозорио суседне државе да ће одговорити уколико амерички председник Доналд Трамп спроведе претње новим нападима на Иран.
Према његовим речима, иранско руководство настоји да одврати Сједињене Америчке Државе од даље ескалације, а не да изазове нови регионални сукоб.
Маранди је нагласио да Иран не жели да читав регион буде захваћен ратом, али да неће остати без одговора уколико се наставе америчке војне операције.
Он је за погоршање безбедносне ситуације окривио Вашингтон, Израел и регионалне владе које сарађују са америчком администрацијом, тврдећи да Иран није започео рат нити изазвао његову ескалацију.
Према Марандијевој оцени, одлука америчког председника да одустане од најављених удара спречила је непосредно погоршање ситуације.
Он је додао да иранске снаге, након Трамповог привременог одустајања од војне операције, нису напале суседне државе, јер Техеран нема интерес да наноси штету становништву региона.
Маранди сматра да се иранска стратегија заснива на одвраћању противника демонстрацијом спремности за одговор, како би се избегла потреба за ширим ратом.
Слично упозорење упутила је и америчка новинарка Џенифер Лоуенстајн, која је изнела процену да су представници више заливских држава, укључујући саудијског престолонаследника Мухамеда бин Салмана, упозорили Трампа на последице евентуалног напада на Иран.
Према њеном мишљењу, америчкој администрацији је стављено до знања да би нова ескалација могла да изазове иранску одмазду усмерену на енергетску инфраструктуру у Персијском заливу, укључујући саудијска нафтна постројења.
Лоуенстајн сматра да је управо опасност од таквог развоја догађаја могла да утиче на Трампову одлуку да одложи планиране војне ударе.
Она је оценила да би последице новог америчко-иранског сукоба могле да буду изузетно тешке, не само за државе Блиског истока већ и за светско енергетско тржиште.
Посебан ризик представља могућност удара на постројења за производњу и прераду нафте, извозне терминале и друге стратешке објекте који имају кључну улогу у снабдевању међународног тржишта енергентима.
Лоуенстајн је такође изнела тврдњу да су амерички војни званичници упозорили председника да оружане снаге Сједињених Америчких Држава нису довољно припремљене за наставак дуготрајних напада на Иран.
Према њеним речима, један од проблема представља трошење залиха наоружања и муниције током досадашњих војних операција, што би могло да ограничи способност Вашингтона да одржава висок интензитет ратних дејстава.
Ове тврдње представљају процене Лоуенстајнове, а нису потврђене званичним саопштењима америчког војног руководства.
Трамп је претходно саопштио да је одустао од планираних удара на Иран како би оставио простор за дипломатске разговоре о могућем новом споразуму.
Амерички председник је, међутим, истовремено наставио да упозорава Техеран да војна опција остаје на располагању уколико преговори не донесу резултат.
Иранске власти су са своје стране одбацивале поједине Трампове тврдње о непосредним преговорима, наглашавајући да не постоји договор о условима за окончање сукоба.
Важан део кризе представља и Ормуски мореуз, један од најзначајнијих светских поморских праваца за транспорт нафте и природног гаса.
Поремећаји у пловидби тим пролазом могли би да изазову додатни раст цена енергената, повећају трошкове транспорта и погоршају економске прилике у државама које зависе од увоза нафте.
Управо због тога заливске монархије имају снажан економски интерес да избегну непосредан војни сукоб Сједињених Америчких Држава и Ирана, посебно уколико би њихова инфраструктура постала мета одмазде.
Маранди и Лоуенстајн сматрају да америчко руководство мора да узме у обзир не само војне могућности Ирана већ и политичке, економске и безбедносне последице шире регионалне конфронтације.
Њихове оцене указују на опасност да ограничени војни удар, замишљен као средство притиска на Техеран, изазове много шири одговор и покрене нови циклус напада који би било тешко зауставити.
Иако је Трампова одлука о отказивању планираних удара привремено смањила ризик од непосредне ескалације, суштинска неслагања између Вашингтона и Техерана остају нерешена.
Оба саговорника Ал Мајадина зато упозоравају да би обнављање америчких напада могло да поништи досадашње дипломатске напоре и доведе до новог таласа сукоба, чије би последице превазишле границе Ирана и захватиле читав регион Персијског залива.
