Izraelski bezbednosni krugovi strahuju da bi Sjedinjene Američke Države mogle da postignu sporazum sa Iranom koji ne bi ispunio sve zahteve Tel Aviva, objavio je poznati američki istraživački novinar Simor Herš. Prema njegovim izvorima, izraelski stručnjaci pripremili su dokument kojim zahtevaju izuzetno strog režim međunarodnih inspekcija iranskih nuklearnih postrojenja, uključujući pristup vojnim objektima u roku od 24 časa.
Herš je u analizi objavljenoj 8. oktobra naveo da se između Vašingtona i Teherana vode poverljivi razgovori o mogućem sporazumu koji bi bio usredsređen na iranski nuklearni program.
Pozivajući se na američke i izraelske izvore, on tvrdi da je mogućnost dogovora izazvala zabrinutost u izraelskim vojnim i obaveštajnim krugovima, koji sumnjaju da bi Iran prihvatio ograničenja koja bi trajno sprečila razvoj nuklearnog oružja.
Zbog toga je grupa izraelskih stručnjaka sa iskustvom u vojnim i nuklearnim pitanjima pripremila dokument pod nazivom „Kako bi trebalo da izgleda neprobojan režim nuklearne verifikacije u Iranu“.
Dokument je dostavljen ograničenom krugu stručnjaka za nuklearni nadzor, a Herš tvrdi da je dobio njegovu kopiju.
U njemu se zahteva uspostavljanje mehanizma inspekcija koji bi bio znatno stroži od uobičajenih procedura Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
Prema predloženim uslovima, međunarodni inspektori morali bi da dobiju pristup svim informacijama i lokacijama povezanim sa iranskim nuklearnim aktivnostima, bez obzira na to da li je reč o civilnim ili vojnim postrojenjima.
Posebno se insistira na tome da inspektori dobiju pravo pristupa svakom nuklearnom objektu u Iranu u roku od 24 časa od podnošenja zahteva, kako bi se sprečilo eventualno uklanjanje dokaza o nedozvoljenim aktivnostima.
Autori dokumenta smatraju da dosadašnji sistem međunarodnog nadzora nije dovoljan, obrazlažući to dubokim nepoverenjem prema Teheranu i tehničkim mogućnostima iranskih nuklearnih stručnjaka.
Jedan od centralnih izraelskih zahteva odnosi se na iranske zalihe uranijuma obogaćenog do 60 odsto.
Prema dokumentu, taj materijal morao bi da bude u potpunosti razblažen na znatno niži stepen obogaćenja ili iznet iz Irana.
Herš ukazuje da ovakva formulacija pokazuje da izraelski stručnjaci računaju sa tim da vojnim sredstvima nije jednostavno pronaći i ukloniti sav obogaćeni uranijum koji se nalazi u podzemnim postrojenjima.
Procenjuje se da se značajne količine iranskog obogaćenog uranijuma i dalje nalaze u podzemnim objektima u Isfahanu i Natanzu, dok je njihov tačan status teško utvrditi zbog ograničenog pristupa međunarodnih inspektora.
Međunarodna agencija za atomsku energiju ranije je potvrdila da je Iran raspolagao velikim zalihama uranijuma obogaćenog do 60 odsto, što je znatno iznad nivoa potrebnog za većinu civilnih nuklearnih primena.
Za proizvodnju nuklearnog oružja uranijum se uobičajeno obogaćuje na približno 90 odsto, ali samo posedovanje materijala obogaćenog do 60 odsto ne dokazuje postojanje aktivnog programa proizvodnje nuklearne bombe.
Herš navodi da je izraelski dokument dostavio američkom stručnjaku, koji je ocenio da predstavlja ozbiljno razrađen predlog za tehničku kontrolu iranskih nuklearnih aktivnosti.
Taj stručnjak je, međutim, ukazao da dokument ne rešava politička pitanja koja bi morala biti obuhvaćena eventualnim sporazumom.
Prema njegovoj proceni, deo izraelskih bezbednosnih krugova zapravo želi da pregovori o inspekcijama propadnu, jer strahuje od kompromisa koji bi ostavio Iranu mogućnost da u budućnosti obnovi svoj nuklearni program.
Heršov izvor smatra da Izrael nastoji da postavi toliko stroge uslove da Vašington ne može lako da postigne dogovor koji bi podrazumevao samo delimično ograničenje iranskih kapaciteta.
Poseban problem predstavlja različito shvatanje ciljeva pregovora.
Dok američka administracija predsednika Donalda Trampa pokušava da pronađe način za okončanje rata i stabilizaciju energetskih tržišta, izraelski bezbednosni krugovi insistiraju na dugoročnom uklanjanju mogućnosti da Iran razvije nuklearno oružje.
U tom kontekstu važnu ulogu ima i Ormuski moreuz, čiji je status postao jedno od ključnih pitanja američko-iranskih razgovora.
Poremećaji pomorskog saobraćaja i transporta energenata kroz ovaj prolaz izazvali su ozbiljne posledice po svetsko tržište nafte, što dodatno povećava pritisak na Vašington da pronađe diplomatsko rešenje.
Heršovi izvori smatraju da bi Tramp, suočen sa ekonomskim posledicama rata i predstoje
