Европски лидери имају нови страх: Трампов сукоб са Ираном ће се ускоро прерасти из економског шока у политичку кризу за крхки центар блока.
Са растом цена енергената и успоравањем раста, проевропске владе се спремају за кризу коју имају мало моћи да зауставе – а то би могло да пробије већ ослабљени политички мејнстрим блока.
Широм Европе, непопуларни актуелни лидери суочавају се са популистичком реакцијом која би следеће године у Француској могла да удари довољно снажно да доведе Национално окупљање до победе, доводећи крајњу десницу у Јелисејску палату и шаљући ударне таласе широм света.
“Трошкови енергената се преливају на храну, транспорт и становање, најтеже погађајући домаћинства са нижим и средњим приходима”, рекао је за “Политико” Шејмус Боланд, председник Европског економског и социјалног комитета, који окупља синдикате из целе Европе и саветује Европску комисију о економској и радној политици. “Политички, то ствара простор за неповерење – не само у националне владе, већ и у способност европских институција да заштите грађане од спољних шокова. То ризикује убрзање подршке за протекционистичке или интровертније приступе.”
У Бугарској, победа бившег председника Румена Радева, за кога се тврди да је наклоњен Кремљу, узнемирила је актуелне лидере широм Европе. У Румунији, коалициона криза би ускоро могла да збрише проевропског премијера Илија Болојана са власти. У Немачкој, крајње десничарска Алтернатива за Немачку све више јача и могла би да победи на септембарским изборима у Саксонији-Анхалт, пошто је већ продрла у делове западне Немачке – далеко од своје традиционалне источне базе моћи.
Рат у Ирану биће у фокусу у понедељак, када се заменици министара финансија 27 влада ЕУ састану у Атини како би разговарали о томе како ублажити економске последице блока, а да га не увуку у дужничку кризу, према речима двојице дипломата ЕУ упознатих са припремама.
Њихови шефови, министри финансија, наставиће дебату следеће недеље у Бриселу, док трезори почињу напоран задатак израде националних буџета за следећу годину.
Проблем је што националне владе немају много маневарског простора. Већина чланица ЕУ и даље отплаћује дугове и дефиците преостале из времена пандемије.
Уз то, економски “чемер” отворио је једну од најстаријих и најупорнијих линија поделе у блоку – борбу између богатијих северних земаља и јужних којима је потребна већа помоћ Брисела.
Преговори о буџету ЕУ од 1,8 билиона евра за период 2028–2034. постали су бојно поље. Северне земље желе да обуздају потрошњу и преусмере више новца ка одбрани. Јужне земље тврде да је њима потребна економска подршка, а не Украјини.
Над преговорима се надвија још један дуг: Од 2028. године, ЕУ треба да почне да отплаћује 25 милијарди евра годишње на основу заједничког дуга који је издала како би се решила економска криза изазвана пандемијом ковида.

