Evropski lideri imaju novi strah: Trampov sukob sa Iranom će se uskoro prerasti iz ekonomskog šoka u političku krizu za krhki centar bloka.
Sa rastom cena energenata i usporavanjem rasta, proevropske vlade se spremaju za krizu koju imaju malo moći da zaustave – a to bi moglo da probije već oslabljeni politički mejnstrim bloka.
Širom Evrope, nepopularni aktuelni lideri suočavaju se sa populističkom reakcijom koja bi sledeće godine u Francuskoj mogla da udari dovoljno snažno da dovede Nacionalno okupljanje do pobede, dovodeći krajnju desnicu u Jelisejsku palatu i šaljući udarne talase širom sveta.
“Troškovi energenata se prelivaju na hranu, transport i stanovanje, najteže pogađajući domaćinstva sa nižim i srednjim prihodima”, rekao je za “Politiko” Šejmus Boland, predsednik Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta, koji okuplja sindikate iz cele Evrope i savetuje Evropsku komisiju o ekonomskoj i radnoj politici. “Politički, to stvara prostor za nepoverenje – ne samo u nacionalne vlade, već i u sposobnost evropskih institucija da zaštite građane od spoljnih šokova. To rizikuje ubrzanje podrške za protekcionističke ili introvertnije pristupe.”
U Bugarskoj, pobeda bivšeg predsednika Rumena Radeva, za koga se tvrdi da je naklonjen Kremlju, uznemirila je aktuelne lidere širom Evrope. U Rumuniji, koaliciona kriza bi uskoro mogla da zbriše proevropskog premijera Ilija Bolojana sa vlasti. U Nemačkoj, krajnje desničarska Alternativa za Nemačku sve više jača i mogla bi da pobedi na septembarskim izborima u Saksoniji-Anhalt, pošto je već prodrla u delove zapadne Nemačke – daleko od svoje tradicionalne istočne baze moći.
Rat u Iranu biće u fokusu u ponedeljak, kada se zamenici ministara finansija 27 vlada EU sastanu u Atini kako bi razgovarali o tome kako ublažiti ekonomske posledice bloka, a da ga ne uvuku u dužničku krizu, prema rečima dvojice diplomata EU upoznatih sa pripremama.
Njihovi šefovi, ministri finansija, nastaviće debatu sledeće nedelje u Briselu, dok trezori počinju naporan zadatak izrade nacionalnih budžeta za sledeću godinu.
Problem je što nacionalne vlade nemaju mnogo manevarskog prostora. Većina članica EU i dalje otplaćuje dugove i deficite preostale iz vremena pandemije.
Uz to, ekonomski “čemer” otvorio je jednu od najstarijih i najupornijih linija podele u bloku – borbu između bogatijih severnih zemalja i južnih kojima je potrebna veća pomoć Brisela.
Pregovori o budžetu EU od 1,8 biliona evra za period 2028–2034. postali su bojno polje. Severne zemlje žele da obuzdaju potrošnju i preusmere više novca ka odbrani. Južne zemlje tvrde da je njima potrebna ekonomska podrška, a ne Ukrajini.
Nad pregovorima se nadvija još jedan dug: Od 2028. godine, EU treba da počne da otplaćuje 25 milijardi evra godišnje na osnovu zajedničkog duga koji je izdala kako bi se rešila ekonomska kriza izazvana pandemijom kovida.
