Украјински напади на циљеве дубоко у руској територији представљају једини могући асиметрични одговор Кијева и начин да Москва буде приморана на преговоре, оценио је војни аналитичар Вилко Класан.
Русија и Украјина настављају да гађају линије снабдевања, складишта и саобраћајну инфраструктуру. Руско Министарство одбране саопштило је да је током ноћи оборено више од 500 украјинских дронова, али су поједине беспилотне летелице ипак погодиле циљеве.
Класан сматра да Украјина, због знатно мањег броја становника расположивих за мобилизацију, не може да се супротстави Русији искључиво класичним ратовањем на фронту. Због тога настоји да нападима на руску инфраструктуру повећа економску и политичку цену наставка сукоба.
Према његовој оцени, руски председник Владимир Путин мораће да призна да је земља прешла на ратну производњу и да се све већи део државног новца усмерава на финансирање рата, а не „специјалне војне операције“.
„Грађани то осећају, горива нема“, рекао је Класан, указујући на то да би проблеми у снабдевању и раст трошкова могли да појачају притисак руске јавности на власт.
Он је закључио да се сада води борба око тога чија ће јавност прва приморати руководство да прихвати непопуларне потезе.
„То је за Украјину био једини пут којим је могла да крене. Сада је питање чија ће јавност пре натерати руководство на одлуке које неће бити популарне ни на једној страни“, оценио је Класан.
