Сједињене Америчке Државе постале су прва земља која је својој централној банци законски забранила стварање дигиталне валуте централне банке (CBDC), али та забрана има ограничен рок трајања и истиче крајем 2030. године.
Забрана обухвата и дигиталну валуту намењену директном коришћењу грађана и систем у којем би CBDC био доступан преко финансијских посредника. Међутим, од 1. јануара 2031. године законска препрека престаје да важи, што би будућој америчкој администрацији омогућило да поново покрене питање увођења дигиталне валуте централне банке.
Председник САД Доналд Трамп претходно је извршном наредбом забранио савезним органима да предузимају кораке ка успостављању CBDC система. Конгрес је ту политику потом додатно учврстио законом, али је у закон уграђен рок после којег забрана престаје да важи.
Економиста Мартин Армстронг посебну пажњу скреће на чињеницу да се истек забране поклапа са 2030. годином, коју његов „Модел економског поверења“ означава као једну од кључних тачака могуће политичке, економске и монетарне нестабилности.
Армстронг наглашава да његов модел не предвиђа да ће се један конкретан догађај нужно догодити одређеног дана, већ указује на временске периоде у којима се, према његовој методологији, повећавају економски и политички притисци и долази до промена у кретању капитала и поверењу у државне институције.
Према његовом моделу, једна од наредних великих тачака наступа око јануара 2030. године, у периоду за који очекује и јачање кризе државних дугова.
Армстронг упозорава да CBDC не треба посматрати само као још један облик електронског плаћања. Већина савременог новца већ се преноси електронским путем преко банака, платних картица и различитих апликација, али дигитална валута централне банке може да успостави много непосреднију везу између државног монетарног система и грађана.
У зависности од начина на који би такав систем био направљен, технички би могло бити могуће праћење трансакција, ограничавање одређених плаћања, увођење негативних каматних стопа, аутоматска наплата пореза или ограничавање преноса новца.
Армстронг управо у томе види највећу опасност. Он сматра да програмабилна дигитална валута држави потенцијално даје далеко већу контролу над новцем грађана него постојећи финансијски систем.
Готовина, за разлику од таквог система, омогућава непосредне трансакције без централног електронског посредника и може да се користи чак и када банкарски или рачунарски системи не функционишу.
Армстронг зато упозорава да би потпуно програмабилна дигитална валута могла да претвори новац из средства размене у систем у којем издавалац има могућност да одређује услове његовог коришћења.
Посебно забрињавајућим сматра могућност да се питање CBDC поново отвори током будуће велике економске или државне дужничке кризе.
Према његовој анализи, ратови повећавају државну потрошњу и задуживање, веће задуживање додатно оптерећује јавне финансије, док пад поверења у државни дуг може да наведе власти да прибегну контролама кретања капитала и другим ванредним финансијским мерама.
Армстронг свој економски модел повезује и са геополитичким циклусима. Он сматра да се током периода од 2027. до 2029. године могу појачавати међународне тензије, док као један од ризика за 2029. наводи могућност већег сукоба у који би била укључена Кина.
Уколико би се такви геополитички потреси поклопили са растом кризе државних дугова, владе би, према његовој оцени, могле да оправдавају нове облике финансијског надзора националном безбедношћу и потребом за очувањем стабилности монетарног система.
Због тога Армстронг сматра посебно значајним што америчка забрана CBDC не важи трајно, већ престаје 31. децембра 2030. године.
Од 1. јануара 2031. будућа власт у Вашингтону поново би могла да отвори питање успостављања америчке дигиталне валуте централне банке, уколико до тада не буде усвојено ново законско ограничење.
Иако је садашња забрана значајна препрека стварању CBDC система у САД, Армстронг упозорава да борба око будућности готовине, дигиталног новца и контроле финансијских трансакција још није завршена.
Према његовој оцени, право питање није само да ли ће Сједињене Америчке Државе увести дигиталну валуту централне банке, већ у каквим економским и политичким околностима би се таква идеја могла поново појавити после 2030. године.
