Грађани Русије последњих месеци повлаче милијарде долара из банкарског система и све више траже готовину, што је, према оцени економисте Мартина Армстронга, знак растуће нервозе и пада поверења у финансијски систем.
Према подацима Централне банке Русије које наводи Армстронг, само током прве две недеље августа из банака је повучена готовина у вредности од готово 3,4 милијарде долара. Током јула повучено је око 7,3 милијарде, а у јуну више од 4,5 милијарди долара.
Количина готовог новца у оптицају повећана је током јула за око 700 милијарди рубаља, након раста од приближно 500 милијарди рубаља у јуну.
Армстронг наглашава да ови подаци не значе да се руски банкарски систем налази пред непосредним сломом, али сматра да је много важнија промена која се дешава у понашању становништва – све већи број људи жели да део новца држи ван банака.
Један од разлога су гласине да би држава у будућности могла да ограничи приступ приватним депозитима или да део средстава искористи за финансирање рата.
Званичних доказа да Москва планира одузимање депозита нема, али Армстронг истиче да за изазивање страха није неопходно да такав план заиста постоји. Довољно је да значајан број људи поверује да би приступ њиховој уштеђевини могао да буде ограничен.
Поред страха од могућих државних мера, већој потражњи за готовином допринели су напади беспилотним летелицама, општа економска неизвесност и повремени поремећаји у електронском плаћању.
Русија је од почетка рата већ увела различита ограничења у кретању капитала. Подизање готовине у страним валутама и даље је ограничено, док су средства појединих страних држављана и компанија из земаља које Москва означава као „непријатељске“ била под посебним режимом.
Председник Владимир Путин недавно је ублажио део ограничења која се односе на стране власнике депозита, али Армстронг сматра да је претходно увођење таквих мера показало становништву да правила приступа новцу могу да буду промењена у складу са потребама државе.
Према његовој оцени, банкарски систем у крајњој линији почива на поверењу. Банке не држе сав новац штедиша у готовини и систем функционише све док већина људи не затражи свој новац истовремено.
Због тога чак ни високе каматне стопе не могу у потпуности да спрече повлачење новца ако грађани почну да страхују да у будућности неће моћи слободно да располажу својом уштеђевином.
Додатну пажњу привлачи и стање ликвидности руског банкарског система. Структурни мањак ликвидности премашио је 13. августа 2,7 билиона рубаља, што је највиши ниво од кризе која је уследила након почетка руске војне операције у Украјини у марту 2022. године.
Централна банка Русије наглашава да овај показатељ не треба изједначавати са недостатком новца на депозитима или немогућношћу банака да одобравају кредите и тврди да је ситуација под контролом.
Армстронг, међутим, сматра да није безначајно што се питање ликвидности отвара у истом тренутку када грађани повећавају потражњу за готовином.
Рат истовремено постаје све скупљи за руску државу. Огромна средства одлазе на одбрану, док високе каматне стопе притискају цивилни део привреде.
Руске компаније су, према наводима из текста, уплатиле стотине милијарди рубаља такозваних добровољних доприноса савезном буџету. Армстронг сматра да такве мере показују растућу потребу државе за додатним приходима.
Он упозорава да владе које се суочавају са све већим финансијским потребама најпре повећавају порезе, а затим могу да прибегну ванредним наметима, ограничењима кретања капитала, контроли страних валута и другим мерама којима држава покушава да задржи новац унутар система.
Управо зато гласине о могућем ограничавању руских депозита могу бити опасније од садашњег обима повлачења новца.
Ако један део становништва почне да подиже готовину из предострожности, такво понашање може да подстакне и друге да учине исто. На тај начин страх може сам да створи притисак на банке чак и када првобитно није постојао озбиљан проблем.
Армстронг подсећа да Руси имају снажно историјско искуство са финансијским потресима – распадом Совјетског Савеза, губитком уштеђевине услед инфлације, кризом 1998. године, девалвацијама рубље и банкарском паником која је избила након почетка рата 2022.
Због таквог искуства, становништво је посебно осетљиво на сигнале који указују да би држава или банке могле да ограниче приступ новцу.
Армстронг указује и на међународни аспект проблема. Европске државе замрзле су стотине милијарди долара руске државне имовине и разматрале њено коришћење за финансирање Украјине, док је Москва одговорила ограничењима и преузимањем дела западне имовине у Русији.
Према његовој оцени, обе стране су тим поступцима показале да у условима озбиљног геополитичког сукоба имовинска права могу да постану условна.
Армстронг зато сматра да капитал не тражи само највећу камату, већ пре свега сигурност да ће власник моћи да дође до свог новца када то пожели.
Посебну пажњу, према његовим речима, треба обратити на кретања током септембра. Кључно питање биће да ли ће се повлачење новца смирити након летњег повећања потражње за готовином или ће Руси наставити да износе новац из банкарског система.
Уколико се садашњи тренд настави, проблем више неће бити само количина готовине која напушта банке, већ могућност да је почело трајније слабљење поверења грађана у финансијски систем.
