Pre samo godinu dana, kada je Donald Tramp pretio izuzetno visokim carinama na gotovo svu robu, svetska tržišta su drhtala, a strani lideri žurno tražili način da izbegnu trgovinski udar. Danas, međutim, ista pretnja prolazi gotovo bez reakcije.
Glavni razlog je presuda Vrhovnog suda iz februara, kojom je predsedniku oduzeto najmoćnije carinsko oružje i ostavljen mu je znatno uži prostor za sprovođenje takvih pretnji. Ipak, to Trampa nije sprečilo da ponovo pokuša.
On je na društvenoj mreži Truth Social objavio da će se svaka evropska zemlja koja uvede porez na digitalne usluge „odmah suočiti sa carinom od 100 odsto na svu robu koja se šalje u Sjedinjene Države“. Dodao je i da bi taj namet imao prednost u odnosu na postojeće trgovinske sporazume.
Porezi na digitalne usluge obuhvataju širok spektar poslovanja na internetu, od onlajn oglašavanja do striming platformi. Zamišljeni su tako da državama omoguće naplatu prihoda od velikih tehnoloških kompanija koje posluju na njihovom tržištu, čak i kada formalno ne ostvaruju dobit u toj zemlji.
Pošto su mnoge najveće tehnološke kompanije američke, Tramp je i ranije tvrdio da takvi porezi nesrazmerno pogađaju Sjedinjene Države i američke firme.
Problem za Trampa je u tome što sada nema istu slobodu delovanja kao ranije. Kada je ranije pretio sličnim merama, njegova administracija se pozivala na Zakon o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima iz 1974. godine, tvrdeći da predsednik na osnovu njega može brzo da uvodi carine.
Vrhovni sud je, međutim, presudio da je Tramp time prekoračio predsednička ovlašćenja. U obrazloženju je navedeno da Kongres, kada predsedniku daje ovlašćenje za uvođenje carina, to mora da učini jasno i uz pažljiva ograničenja.
Posle te presude, administracija se okrenula složenijem planu: jedinstvenoj carini od 10 odsto, koja ističe sledećeg meseca, kao i pokretanju istraga po trgovinskom zakonu poznatom kao Odeljak 301. Te istrage bi na kraju mogle da dovedu do viših carina, ali za to su obično potrebni meseci.
Tramp je i tokom prvog mandata pokretao slične istrage zbog poreza na digitalne usluge u evropskim zemljama. Ipak, one nisu dovele do uvođenja visokih carina, već su uglavnom služile kao sredstvo pritiska u pregovorima.
Zbog toga se sada procenjuje da su carine od 100 odsto više politička pretnja nego mera koja može odmah da bude sprovedena. Tramp može da podiže tenzije i šalje oštre poruke, ali su mu pravne mogućnosti znatno ograničene.
Upravo zato Evropa ovoga puta nije reagovala panično. Ono što je ranije izazivalo potrese na tržištima i diplomatsku uzbunu, sada se doživljava kao pretnja čija je praktična primena daleko teža nego što zvuči.
