Видовдан није само велики црквени и национални празник, већ и датум на који су се кроз историју дешавали догађаји који су дубоко обележили судбину српског народа, Балкана, али и целе Европе.
Најважнији међу њима је Косовска битка 1389. године, када су се сукобиле српска војска предвођена кнезом Лазаром и османска војска султана Мурата. Та битка је временом прерасла у симбол страдања, отпора, одбране хришћанске Европе и Косовског завета.
На Видовдан 1876. године Србија и Црна Гора објавиле су рат Османском царству, са циљем ослобођења српских крајева и подршке устанцима против турске власти.
Године 1881. потписана је Тајна конвенција између Кнежевине Србије и Аустроугарске, којом је Србија ушла у снажну политичку и економску зависност од Беча, али је заузврат добила дипломатску подршку за проглашење краљевине и своје спољнополитичке циљеве.
Један од најпознатијих Видовдана у новијој историји догодио се 1914. године, када је Гаврило Принцип у Сарајеву извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Тај догађај постао је непосредан повод за почетак Првог светског рата.
На исти датум 1919. године потписан је Версајски мировни споразум, којим је формално окончан Први светски рат и успостављен нови поредак у Европи.
Видовдан 1921. године остао је упамћен по доношењу Видовданског устава, првог устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, који је поставио темеље нове јужнословенске државе, али и отворио бројна политичка питања која ће касније потресати земљу.
У новијој историји, 1989. године на Газиместану је одржан велики скуп поводом 600 година Косовске битке, на коме је говорио Слободан Милошевић. Тај догађај остао је један од симбола почетка крупних политичких промена и бурних процеса који су претходили распаду Југославије.
На Видовдан 2001. године бивши председник СР Југославије Слободан Милошевић изручен је Хашком трибуналу, што је додатно учврстило симболику овог датума као дана великих националних прелома.
Због свега тога, Видовдан у српској историји има посебну тежину. То је датум сећања, опомене и великих одлука — дан у коме се, више него у било ком другом, преплићу вера, историја, политика и судбина народа.
