26.08.2026
Belgrade, RS 30 C

Најновије вести

ТРАМП ЗАПРЕТИО ЕВРОПИ ЦАРИНАМА ОД 100 ОДСТО: Овог пута нико није ни трепнуо

Пре само годину дана, када је Доналд Трамп претио изузетно високим царинама на готово сву робу, светска тржишта су дрхтала, а страни лидери журно тражили начин да избегну трговински удар. Данас, међутим, иста претња пролази готово без реакције.

Главни разлог је пресуда Врховног суда из фебруара, којом је председнику одузето најмоћније царинско оружје и остављен му је знатно ужи простор за спровођење таквих претњи. Ипак, то Трампа није спречило да поново покуша.

Он је на друштвеној мрежи Truth Social објавио да ће се свака европска земља која уведе порез на дигиталне услуге „одмах суочити са царином од 100 одсто на сву робу која се шаље у Сједињене Државе“. Додао је и да би тај намет имао предност у односу на постојеће трговинске споразуме.

Порези на дигиталне услуге обухватају широк спектар пословања на интернету, од онлајн оглашавања до стриминг платформи. Замишљени су тако да државама омогуће наплату прихода од великих технолошких компанија које послују на њиховом тржишту, чак и када формално не остварују добит у тој земљи.

Пошто су многе највеће технолошке компаније америчке, Трамп је и раније тврдио да такви порези несразмерно погађају Сједињене Државе и америчке фирме.

Проблем за Трампа је у томе што сада нема исту слободу деловања као раније. Када је раније претио сличним мерама, његова администрација се позивала на Закон о међународним ванредним економским овлашћењима из 1974. године, тврдећи да председник на основу њега може брзо да уводи царине.

Врховни суд је, међутим, пресудио да је Трамп тиме прекорачио председничка овлашћења. У образложењу је наведено да Конгрес, када председнику даје овлашћење за увођење царина, то мора да учини јасно и уз пажљива ограничења.

После те пресуде, администрација се окренула сложенијем плану: јединственој царини од 10 одсто, која истиче следећег месеца, као и покретању истрага по трговинском закону познатом као Одељак 301. Те истраге би на крају могле да доведу до виших царина, али за то су обично потребни месеци.

Трамп је и током првог мандата покретао сличне истраге због пореза на дигиталне услуге у европским земљама. Ипак, оне нису довеле до увођења високих царина, већ су углавном служиле као средство притиска у преговорима.

Због тога се сада процењује да су царине од 100 одсто више политичка претња него мера која може одмах да буде спроведена. Трамп може да подиже тензије и шаље оштре поруке, али су му правне могућности знатно ограничене.

Управо зато Европа овога пута није реаговала панично. Оно што је раније изазивало потресе на тржиштима и дипломатску узбуну, сада се доживљава као претња чија је практична примена далеко тежа него што звучи.

Претходни чланак

НА ВИДОВДАН СЕ ЛОМИЛА СРПСКА И СВЕТСКА ИСТОРИЈА: Од Косовске битке до Сарајевског атентата и изручења Милошевића

Sledeći članak

ВАШИНГТОН ПОРУЧУЈЕ ЕВРОПИ ДА СЕ НЕ ЖАЛИ НА ВРУЋИНЕ: Амерички министар тврди да је зима смртоноснија од лета

Препоручујемо да погледате

Син председника Уганде затражио је од Турске милијарду долара и најлепшу жену за супругу

Мухузи Кајнеругаба, главнокомандујући војском земље и син председника Уганде Јоверија Мусевенија, објавио је на мрежама низ антитурских порука. Он је изјавио да Турска „нема никакве шансе да преживи“ у рату са Угандом, јер су на […]

КИБЕРНАПАД У ИРАНУ ПОГОДИО ЧЕТИРИ ВЕЛИКЕ БАНКЕ: Клијентски подаци нису угрожени

Кибернетички напад привремено је пореметио услуге у четири велике иранске банке, саопштило је иранско Веће за координацију банкарства. Према саопштењу, напад је био усмерен на заједничку комуникациону инфраструктуру коју користе Bank Melli, Bank Tejarat, Bank […]

ОПЕК ВРАЋА ПРОИЗВОДЊУ НАФТЕ: Заливске државе подигле извоз после договора САД и Ирана

Производња сирове нафте у ОПЕК-у нагло је порасла прошлог месеца, пошто су чланице из Персијског залива обновиле извоз кроз Ормуски мореуз после мировног договора Сједињених Америчких Држава и Ирана. Производња Организације земаља извозница нафте повећана […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *