Док се Европа суочава са снажним таласом врућина, амерички министар енергетике Крис Рајт поручио је да се на Старом континенту превише жале на високе температуре, тврдећи да ниске температуре односе више живота него летње врућине.
Рајт је у видео-обраћању на конференцији конзервативних кругова изјавио да зими увек умире више људи него лети, јер је, како је навео, хладноћа далеко смртоноснија од врућине. Он се осврнуо и на зиму 2022. године, када је рат у Украјини изазвао велики скок цена енергената у Европи, описујући последице као разорне.
Његове изјаве долазе у тренутку када европске владе издају упозорења због опасних температура, а поједини делови континента бележе рекордне врућине. Европа се загрева брже од светског просека, а клима-уређаји у многим земљама нису ни приближно распрострањени као у Сједињеним Државама.
Иако недовољно грејање зими заиста може бити смртоносно, стручњаци упозоравају да су летње врућине све већа и све непосреднија претња. Топлотни таласи су последњих година у Европи однели десетине хиљада живота, а високе температуре посебно погађају старије, болесне, раднике на отвореном и људе који живе у лоше изолованим становима.
Овогодишњи талас врућина већ је пореметио свакодневни живот у више европских земаља. Школе су у појединим местима затваране, саобраћај је трпео озбиљне проблеме, а електроенергетске мреже биле су под додатним притиском. У Француској је, у покушајима расхлађивања, забележен велики број утапања.
С друге стране, политички одговори у Европи и Америци све више се разилазе. Док европске владе настављају да инсистирају на смањењу емисија и преласку на обновљиве изворе енергије, Трампова администрација снажно брани фосилна горива и притиска Европу да купује више америчког течног природног гаса.
Британски министар енергетике Ед Милибанд поручио је да температуре које се сада бележе у Лондону у јуну раније нису биле нормалне и да су јасан знак да свет мора да делује. Насупрот томе, Рајт тврди да су климатске промене спор феномен који ће временом бити решен бољим технологијама, док природни гас представља као главни покретач промена.
Расправу додатно заоштрава питање климатизације. За једне је она неопходна за заштиту живота током екстремних врућина, док други упозоравају на оптерећење електромреже, већу потрошњу енергије и еколошке последице. У Француској десница тражи да климатизација буде доступна свима, док зелени политичари инсистирају на опрезу и инфраструктурним ограничењима.
И сам Доналд Трамп признао је да климатизација може да спасава животе, али је ту тврдњу повезао са фосилним горивима. Он тврди да су управо фосилна горива спасила милионе људи и извукла милијарде из сиромаштва, док за проблеме са струјом и високим ценама оптужује обновљиве изворе.
Европа, међутим, не одустаје од својих климатских политика. Циљеви Европске уније предвиђају велико смањење емисија до 2040. године, док Уједињено Краљевство има сличан план за наредне деценије.
Све то показује да се питање врућина више не води само као здравствена или временска тема, већ као део много ширег политичког сукоба око енергије, климатских промена, фосилних горива и будућности европске економије.
