Srpska pravoslavna crkva i vernici 28. juna obeležavaju Vidovdan, jedan od najvažnijih datuma u srpskoj istoriji, duhovnosti i narodnom pamćenju.
Vidovdan je neraskidivo vezan za Kosovski boj 1389. godine, stradanje Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih kosovskih mučenika, ali i za Kosovski zavet, koji je kroz vekove postao jedan od temelja srpskog nacionalnog identiteta.
Ovaj praznik u srpskom narodu nije dan veselja, već dan tišine, molitve, sećanja i preispitivanja. U hramovima se služe liturgije, parastosi i pomeni za sve postradale za veru i otadžbinu, od Kosovske bitke do danas.
Knez Lazar Hrebeljanović bio je jedan od najznačajnijih srpskih vladara druge polovine 14. veka. Posle raspada Srpskog carstva, učvrstio je Moravsku Srbiju, podizao zadužbine i ostao upamćen kao vladar koji je zemaljsko carstvo zamenio nebeskim, postavši simbol žrtve, vere i otpora.
U narodnom predanju Vidovdan je i dan kada se „sve vidi“ — dan istine, razotkrivanja i duhovnog progledavanja. Zato ovaj datum u srpskoj istoriji ima posebnu težinu i daleko prevazilazi obično kalendarsko obeležavanje.
Pošto Vidovdan pada u vreme Petrovskog posta, trpeza je posna. Praznik se tradicionalno obeležava mirno i dostojanstveno, bez velikih proslava, glasne muzike i veselja.
Za srpski narod, Vidovdan nije samo sećanje na jednu bitku, već simbol izbora, zaveta i trajanja. To je dan kada se pamte žrtve, ali i dan kada se iznova postavlja pitanje vernosti veri, narodu i predanju.
