Иранска економија суочава се са снажним падом вредности националне валуте, високом инфлацијом и слабљењем куповне моћи становништва, док се последице америчких напада и трговинских ограничења све више одражавају на свакодневни живот грађана.
Амерички долар се на слободном тржишту продаје за око 230.000 томана, односно приближно 2,3 милиона ријала. Слабљење валуте повећало је цене увозне робе и сировина, истовремено смањујући реалну потражњу.
Стопа инфлације која се користи при обрачуну куповине на рате достигла је 89 одсто, док је раст цена хране од почетка владиног програма субвенционисаних кредита достигао око 84 одсто. Укупна инфлација од краја 2025. до краја августа износила је око 61 одсто.
Један од највидљивијих показатеља пада животног стандарда јесте све веће ослањање становништва на куповину на рате, која се више не користи само за скупу робу, већ и за задовољавање свакодневних потреба.
Ефективне каматне стопе на поједине облике куповине на рате изузетно су високе. Код аутомобила достижу око 71 одсто, код накита и појединих електричних уређаја око 95 одсто, док код мобилних телефона могу достићи чак 205 одсто.
Посебан притисак на породичне буџете видљив је пред почетак школске године. Процењује се да припрема једног ученика основне школе кошта између 11 и 15 милиона томана, што представља око 45 одсто минималне месечне зараде радника.
Истовремено, цене папира и материјала на бази целулозе порасле су за око 100 одсто. Иако домаћи произвођачи обезбеђују око 60 одсто потреба тржишта школског прибора, и они зависе од увоза дела сировина и због тога су изложени осцилацијама курса.
Иранска влада разматра повећање износа субвенционисаног кредита за куповину хране за додатних 300.000 до 500.000 томана, односно за 30 до 50 одсто у односу на садашњи износ од милион томана.
