Iranska ekonomija suočava se sa snažnim padom vrednosti nacionalne valute, visokom inflacijom i slabljenjem kupovne moći stanovništva, dok se posledice američkih napada i trgovinskih ograničenja sve više odražavaju na svakodnevni život građana.
Američki dolar se na slobodnom tržištu prodaje za oko 230.000 tomana, odnosno približno 2,3 miliona rijala. Slabljenje valute povećalo je cene uvozne robe i sirovina, istovremeno smanjujući realnu potražnju.
Stopa inflacije koja se koristi pri obračunu kupovine na rate dostigla je 89 odsto, dok je rast cena hrane od početka vladinog programa subvencionisanih kredita dostigao oko 84 odsto. Ukupna inflacija od kraja 2025. do kraja avgusta iznosila je oko 61 odsto.
Jedan od najvidljivijih pokazatelja pada životnog standarda jeste sve veće oslanjanje stanovništva na kupovinu na rate, koja se više ne koristi samo za skupu robu, već i za zadovoljavanje svakodnevnih potreba.
Efektivne kamatne stope na pojedine oblike kupovine na rate izuzetno su visoke. Kod automobila dostižu oko 71 odsto, kod nakita i pojedinih električnih uređaja oko 95 odsto, dok kod mobilnih telefona mogu dostići čak 205 odsto.
Poseban pritisak na porodične budžete vidljiv je pred početak školske godine. Procenjuje se da priprema jednog učenika osnovne škole košta između 11 i 15 miliona tomana, što predstavlja oko 45 odsto minimalne mesečne zarade radnika.
Istovremeno, cene papira i materijala na bazi celuloze porasle su za oko 100 odsto. Iako domaći proizvođači obezbeđuju oko 60 odsto potreba tržišta školskog pribora, i oni zavise od uvoza dela sirovina i zbog toga su izloženi oscilacijama kursa.
Iranska vlada razmatra povećanje iznosa subvencionisanog kredita za kupovinu hrane za dodatnih 300.000 do 500.000 tomana, odnosno za 30 do 50 odsto u odnosu na sadašnji iznos od milion tomana.
