Два разорна земљотреса гурнула су Венецуелу у тешку хуманитарну кризу и постала први велики тест за привремену председницу Делси Родригез, али и за политику Доналда Трампа, који је њену власт представљао као шансу за стабилизацију земље.
Катастрофа је оголила колико је венецуеланска држава и даље слаба после година економског слома, корупције и распада јавних служби. Војска, цивилна заштита, здравство и спасилачке службе, према оценама аналитичара, нису у стању да брзо и ефикасно одговоре на једну од највећих трагедија у новијој историји земље.
У најтеже погођеним областима, становници тврде да су прве сате после земљотреса били препуштени сами себи. У Катји ла Мар, недалеко од Каракаса, људи су током ноћи голим рукама копали по рушевинама у потрази за преживелима, док званичних спасилачких тимова није било.
У Ла Гваири, приморској држави у којој су се срушиле десетине стамбених зграда, породице очајнички траже тешку механизацију како би се дошло до затрпаних испод бетона. Повређени су у појединим местима превожени мотоциклима и приватним аутомобилима, док су грађани сами организовали доставу воде и помоћи.
Према подацима власти, погинуло је више од 900 људи, а повређено је више од 3.000. Број жртава могао би да расте, док се десетине хиљада људи воде као нестали на онлајн регистрима које попуњавају грађани.
Сједињене Државе најавиле су снажну подршку власти у Каракасу, укључујући 150 милиона долара помоћи, спасилачке тимове, војну логистику и ваздушни транспорт. Вашингтон жели да покаже да ново партнерство са Делси Родригез може да донесе оно што претходна власт није успела — стабилност, функционалну државу и брзу реакцију у кризи.
Међутим, земљотреси показују да се машинерија венецуеланске државе није много променила. Земља се и даље суочава са несташицама хране, слабим јавним услугама, лошим здравственим системом и дубоким неповерењем грађана у институције.
Делси Родригез покушава да кризу искористи како би се представила као прагматичан лидер нове Венецуеле. На телевизији се појавила окружена војним и државним званичницима, поручила да су обезбеђене залихе хране и воде и најавила да ће Ла Гваиру преузети војска.
Ипак, већ су се појавиле оптужбе да полиција спречава поједине опозиционе групе и организације да прикупљају и превозе хуманитарну помоћ. То је отворило сумње да би власт могла да политизује расподелу помоћи, што влада одбацује.
Кључно питање сада је да ли ће власти дозволити независним медијима, хуманитарним организацијама и грађанским групама да слободно раде, као и да ли ће објављивати тачне и транспарентне податке о жртвама и несталима.
Ова катастрофа зато није само природна несрећа, већ и политички испит. Ако власт успе да организује помоћ, Делси Родригез могла би да учврсти позицију и прикаже себе као лидера способног да управља земљом у најтежим тренуцима.
Али ако одговор државе буде обележен кашњењем, корупцијом, цензуром или злоупотребом хуманитарне помоћи, земљотреси би могли да постану прекретница која ће додатно уздрмати њену власт — и Трампову процену да је управо она човек преко кога Венецуела може да се врати под контролу и стабилност.
