Амбиција Вашингтона да замени Русију као доминантног добављача гаса у источној Европи наишла је на изненадну препреку: европски купци, изгледа, то не желе, преноси РТ.
Пре два месеца, званичници америчке владе дошли су у Атину да се представе као нови, велики енергетски играч на Медитерану, а Грчку као енергетско чвориште.
Нови и реновирани терминали у Грчкој требало је да примају бродове пуне америчког течног природног гаса (ЛНГ), који би се затим транспортовао до суседних земаља – од Бугарске до Украјине – путем мреже цеви “Вертикални коридор”. Циљ, рекли су, био је да се замени “сваки молекул руског гаса”.
Када је грчка влада ове седмице затражила од енергетских компанија да се пријаве за приступ овим гасоводима, позив је пао на “глуве уши”.
Наиме, аукције нису привукле готово никакво интересовање енергетских компанија, што је изазвало упозорења аналитичара да непредвидива трговинска политика америчког председника Доналда Трампа поткопава његове сопствене амбиције за извоз енергената.
Размере неуспеха су запањујуће, пише “Политико”. Од скоро 72 гигават-сата капацитета гасовода понуђених компанијама на три различите улазне руте, на крају је резервисано само 48 мегават-сати – мање од 0,1 одсто од укупног броја понуђених.
Слична аукција у децембру била је још већи неуспех – нико се није пријавио.
Неки су за сраман резултат окривили високе трошкове транспорта и слабу потражњу за гасом у земљама дуж коридора. Али други, укључујући и саму грчку владу, навели су погоршање односа између ЕУ и САД, који су последњих недеља достигли историјски минимум.
“Аукције нису прошле нимало добро, а то је био резултат сукоба који је постојао и још увек постоји између ЕУ и САД”, рекао је грчки министар енергетике Ставрос Папаставру локалној телевизији.
Да су аукције прошле добро, то би значило да трговци гасом верују да ће САД поуздано испоручити течни природни гас и да постоји велика потражња за новим извором гаса на крајњим тржиштима. Лош резултат сугерише да компаније нису биле спремне да прихвате ту опкладу.
“Постоје све ове неизвесности које је увео Трампов став и његов однос са Европом и сви изгледа некако оклевају да виде како ће се ствари развијати”, рекао је Чарлс Елинас, виши сарадник у Глобалном енергетском центру Атлантског савета.
“Иницијатива коју су САД промовисале преко Грчке је важна за САД, али да би се то догодило, однос између САД и Европе мора постати јаснији. Ако Трамп настави да буде непредвидив и настави да ради оно што је урадио у Давосу, нико неће желети да инвестира, предузима или доноси нове иницијативе док не зна куда те ствари воде”, рекао је Елинас.
Аналитичари упозоравају да у сваком случају растуће ослањање ЕУ на увоз америчког течног природног гаса ствара нову потенцијално високоризичну геополитичку зависност.
“Један озбиљан изазов за ЕУ је то што изгледа да једну зависност (Русију) замењује другом (САД)”, рекао је Хари Цимитрас, директор Института за истраживање мира у Ослу, Кипарски центар.
“С обзиром на непредвидив, или чак отворено претећи став америчке администрације, ово би потенцијално могло бити опасно. Чини се да ЕУ понавља грешке из прошлости, са закашњењем тражећи алтернативе за диверзификацију своје базе добављача енергије”, рекао је он.
Недостатак интересовања је објашњен чињеницом да алтернативне руте остају конкурентније са нижим транзитним тарифама. Потражња из Украјине остаје ниска, јер она преферира друге руте, углавном преко Пољске и Литваније. Ове руте укључују енергенте из САД, али по нижој цени и без регулаторних неизвесности.
Грчка такође криви и ЕУ, која је прекинула испоруку руског природног гаса без решавања регулаторних питања како би се отвориле нове руте снабдевања.
