Однос Доналда Трампа и Ђорђе Мелони, који је дуго представљан као пример блискости европске и америчке деснице, ушао је у озбиљну кризу.
Неколико италијанских министара требало би 2. јула да присуствује пријему у америчкој амбасади у Риму поводом 250. годишњице Сједињених Држава, али атмосфера више није свечана. Уместо политичког пријатељства, између Рима и Вашингтона појавиле су се тензије које Мелонијеву стављају у врло незгодан положај.
Сукоб је почео 19. јуна, када је Трамп оптужио италијанску премијерку да га је на недавном самиту Г7 молила за заједничку фотографију. Мелонијева је на то оштро одговорила видео-поруком, поручивши да ни она ни Италија никада не моле.
Трамп је већ био незадовољан тиме што Мелонијева није јавно подржала амерички напад на Иран. Када је затим рекао да јој је популарност опала, она му је узвратила да њена популарност није његова брига и да би требало да се бави сопственом.
Због овог сукоба италијански министар спољних послова отказао је посету Вашингтону, што је показало да спор није само медијска чарка, већ озбиљнија дипломатска непријатност.
Нове тензије изазвала је и изјава генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа, који је навео да је Италија, упркос сопственим демантијима, дозволила америчким авионима да користе њене базе током рата против Ирана. Италијански министар одбране покушао је да оповргне те тврдње, али је штета већ била направљена.
Мелонијева се сада налази у готово немогућој позицији. Са једне стране, жели да очува добре односе са Америком и да остане верна атлантском савезништву. Са друге стране, мора да покаже италијанским бирачима да није Трампов политички сателит и да неће дозволити понижавање Италије.
Њен проблем је и унутрашња десница. Нова радикалнија странка, коју предводи пензионисани генерал Роберто Ваначи, брзо јача и прети да преузме део бирача од њене коалиције. Та странка већ би могла да претекне Лигу, која је један од партнера Мелонијеве у власти, а која је у анкетама пала на око шест одсто.
Да би зауставила Ваначија, Мелонијева би могла бити приморана да заузме још тврђе десне позиције. Али тиме ризикује да од себе одбије умерене конзервативце који су јој помогли да победи на изборима 2022. године.
Зато њен сукоб са Трампом има и унутрашњу политичку функцију. Одговоривши му оштро, показала је да брани част Италије и спречила радикалнију десницу да је оптужи за слабост. Истовремено је добила симпатије дела Италијана који не подносе Трампа.
Ипак, проблем није решен. Мелонијева мора да балансира између Вашингтона, НАТО-а, домаће јавности и растућег притиска са деснице. Управо због тога њен однос са Трампом више није политичка предност, већ потенцијална опасност.
Оно што је некада изгледало као природно савезништво двоје популистичких десних лидера сада се претвара у незгодан сукоб сујете, интереса и националног поноса. За Мелонијеву, то може бити посебно опасно: ако буде превише блиска Трампу, изгледаће потчињено; ако се превише удаљи, ризикује да наруши односе са најважнијим савезником.
