Dva razorna zemljotresa gurnula su Venecuelu u tešku humanitarnu krizu i postala prvi veliki test za privremenu predsednicu Delsi Rodrigez, ali i za politiku Donalda Trampa, koji je njenu vlast predstavljao kao šansu za stabilizaciju zemlje.
Katastrofa je ogolila koliko je venecuelanska država i dalje slaba posle godina ekonomskog sloma, korupcije i raspada javnih službi. Vojska, civilna zaštita, zdravstvo i spasilačke službe, prema ocenama analitičara, nisu u stanju da brzo i efikasno odgovore na jednu od najvećih tragedija u novijoj istoriji zemlje.
U najteže pogođenim oblastima, stanovnici tvrde da su prve sate posle zemljotresa bili prepušteni sami sebi. U Katji la Mar, nedaleko od Karakasa, ljudi su tokom noći golim rukama kopali po ruševinama u potrazi za preživelima, dok zvaničnih spasilačkih timova nije bilo.
U La Gvairi, primorskoj državi u kojoj su se srušile desetine stambenih zgrada, porodice očajnički traže tešku mehanizaciju kako bi se došlo do zatrpanih ispod betona. Povređeni su u pojedinim mestima prevoženi motociklima i privatnim automobilima, dok su građani sami organizovali dostavu vode i pomoći.
Prema podacima vlasti, poginulo je više od 900 ljudi, a povređeno je više od 3.000. Broj žrtava mogao bi da raste, dok se desetine hiljada ljudi vode kao nestali na onlajn registrima koje popunjavaju građani.
Sjedinjene Države najavile su snažnu podršku vlasti u Karakasu, uključujući 150 miliona dolara pomoći, spasilačke timove, vojnu logistiku i vazdušni transport. Vašington želi da pokaže da novo partnerstvo sa Delsi Rodrigez može da donese ono što prethodna vlast nije uspela — stabilnost, funkcionalnu državu i brzu reakciju u krizi.
Međutim, zemljotresi pokazuju da se mašinerija venecuelanske države nije mnogo promenila. Zemlja se i dalje suočava sa nestašicama hrane, slabim javnim uslugama, lošim zdravstvenim sistemom i dubokim nepoverenjem građana u institucije.
Delsi Rodrigez pokušava da krizu iskoristi kako bi se predstavila kao pragmatičan lider nove Venecuele. Na televiziji se pojavila okružena vojnim i državnim zvaničnicima, poručila da su obezbeđene zalihe hrane i vode i najavila da će La Gvairu preuzeti vojska.
Ipak, već su se pojavile optužbe da policija sprečava pojedine opozicione grupe i organizacije da prikupljaju i prevoze humanitarnu pomoć. To je otvorilo sumnje da bi vlast mogla da politizuje raspodelu pomoći, što vlada odbacuje.
Ključno pitanje sada je da li će vlasti dozvoliti nezavisnim medijima, humanitarnim organizacijama i građanskim grupama da slobodno rade, kao i da li će objavljivati tačne i transparentne podatke o žrtvama i nestalima.
Ova katastrofa zato nije samo prirodna nesreća, već i politički ispit. Ako vlast uspe da organizuje pomoć, Delsi Rodrigez mogla bi da učvrsti poziciju i prikaže sebe kao lidera sposobnog da upravlja zemljom u najtežim trenucima.
Ali ako odgovor države bude obeležen kašnjenjem, korupcijom, cenzurom ili zloupotrebom humanitarne pomoći, zemljotresi bi mogli da postanu prekretnica koja će dodatno uzdrmati njenu vlast — i Trampovu procenu da je upravo ona čovek preko koga Venecuela može da se vrati pod kontrolu i stabilnost.
