Vojna potrošnja na Starom kontinentu porasla je za 14 procenata, dok Rusija optužuje EU za nepromišljenu militarizaciju
Evropska vojna potrošnja pomogla je da globalni izdaci za odbranu dostignu rekordni nivo od skoro tri triliona dolara u 2025. godini, uprkos smanjenju američke potrošnje, navodi se u izveštaju Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), objavljenom u ponedeljak.
Svetska vojna potrošnja porasla je za 2,9 odsto u realnim uslovima prošle godine, dostigavši 2,887 triliona dolara, što predstavlja 11. uzastopnu godišnju rastuću tendenciju i podiže globalno vojno opterećenje na 2,5% BDP-a, navodi se u izveštaju.
Stručnjaci SIPRI-ja objasnili su ovaj trend pozivajući se na nekoliko tekućih konflikata i trajne geopolitičke tenzije.
Ceo evropski kontinent zabeležio je najveći regionalni rast, sa povećanjem potrošnje od 14% na 864 milijarde dolara.
SIPRI je ovaj skok povezao sa sukobom u Ukrajini, zategnutim odnosima sa Rusijom i “kontinuiranim nastojanjem Evrope ka samostalnosti, uz rastući pritisak Sjedinjenih Država da se pojača podela tereta unutar saveza”.
Ukupno, evropske članice NATO-a potrošile su zajedno 559 milijardi dolara u 2025. godini, pri čemu su izdaci Nemačke porasli za 24 procenta na 114 milijardi dolara, a Španije skočili za 50 odsto – na 40,2 milijarde dolara.
Američka vojna potrošnja pala je za 7,5% na 954 milijarde dolara, što SIPRI povezuje sa odlukom administracije Donalda Trampa da ne odobri nove pakete pomoći Ukrajini, za razliku od prethodnih godina kada je bilo odobreno 127 milijardi dolara direktne vojne podrške.
Sjedinjene Države su, međutim, nastavile isporuke putem programa PURL, koordinisanog preko NATO-a, pri čemu su troškove snosile druge zapadne zemlje.
Prošle nedelje, zvaničnici Pentagona takođe su naveli da predsednik Tramp zagovara vojni budžet od 1,5 triliona dolara, kako bi se finansirao novi raketni sistem “Zlatna kupola”, razvoj veštačke inteligencije i nove klase ratnih brodova.
SIPRI je naveo da je ruska odbrambena potrošnja porasla za 5,9% na 190 milijardi dolara, dok je Ukrajina povećala potrošnju za 20% na 84,1 milijardu dolara, što iznosi 40% BDP-a, čime je postala sedmi najveći vojni potrošač u svetu.
Na drugim mestima, Kina je povećala vojnu potrošnju za 7,4% na 336 milijardi dolara, dok je potrošnja Japana porasla za 9,7% na 62,2 milijarde dolara, a Tajvana za 14% na 18,2 milijarde dolara.
Moskva je više puta osudila ono što je opisala kao nepromišljenu militarizaciju od strane EU, navodeći da je ona usmerena protiv Rusije.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov takođe je sugerisao da evropska propaganda nastoji da predstavi Rusiju kao “model spoljnog neprijatelja”, kako bi skrenula pažnju sa unutrašnjih kriza.
