Највеће светске компаније друштвених мрежа суочавају се са таласом тужби у Сједињеним Америчким Државама, које би могле темељно да промене начин на који платформе послују и одговарају за последице по кориснике, посебно децу.
Међу туженима су „Мета“, матична компанија Фејсбука и Инстаграма, „Јутјуб“, „Снепчет“, „Тикток“, „Дискорд“ и платформа за игре „Роблокс“.
Према анализи Би-Би-Сија, правни стручњаци оцењују да би ови случајеви могли да имају последице далеко изван судница, јер их пажљиво прате законодавци и регулатори. Уколико судови стану на страну тужилаца, одлуке би могле да утичу на будуће законе, правила за технолошке компаније, па чак и на политичке кампање.
Један од највећих поступака води се у Калифорнији, где је више од 1.000 школских округа из целих САД обједињено у заједничкој тужби против Инстаграма, Јутјуба, Снепчета и Тиктока.
Школски окрузи тврде да су платформе намерно дизајниране тако да изазивају зависност код младих и да прекомерна употреба друштвених мрежа штети менталном и емоционалном здрављу деце. Они наводе да су школе због тога принуђене да троше све више новца и ресурса на подршку ученицима.
У другом великом случају, Калифорнија, Колорадо и још 27 америчких држава тужиле су „Мету“ и Инстаграм, оптужујући их за кршење закона који штити приватност деце млађе од 13 година на интернету.
Ако државе успеју у поступку, траже се озбиљне промене, укључујући јаче мере за спречавање приступа деце млађе од 13 година, брисање података који су већ прикупљени од малолетних корисника и реформу пословања компаније.
Посебну пажњу привлачи и случај против „Роблокса“ и „Дискорда“, који је покренуо тринаестогодишњи дечак из Калифорније. У тужби се тврди да га је преко тих платформи циљао одрасли предатор, а да компаније нису довољно заштитиле младе кориснике иако су своје производе представљале као безбедне за децу.
Уколико тај случај дође до суђења и платформе изгубе, могле би да уследе велике промене у системима провере старости, као и строжа ограничења комуникације између малолетника и непознатих одраслих особа.
Нису све тужбе усмерене само на безбедност деце. Аустралијски милијардер Ендру Форест тужио је „Мету“ у Калифорнији, тврдећи да компанија није спречила лажне рекламе које су користиле његово име и фотографију за промоцију преварантских инвестиционих шема.
Најважнији део тог случаја односи се на оспоравање члана 230 америчког Закона о пристојности у комуникацијама, који интернет платформама већ деценијама пружа правни штит од одговорности за садржај који објављују корисници.
Ако суд прихвати Форестове аргументе, то би могло да уздрма једну од најважнијих правних заштита на којима је изграђен савремени интернет и отвори врата много већој одговорности технолошких компанија.
Ови процеси показују да се јавни и правни притисак на друштвене мреже нагло повећава. Платформе које су годинама тврдиле да су само посредници у комуникацији сада би могле да се суоче са питањем да ли су њихови алгоритми, пословни модели и системи заштите корисника директно допринели штети коју трпе деца, школе и грађани.
