Najveće svetske kompanije društvenih mreža suočavaju se sa talasom tužbi u Sjedinjenim Američkim Državama, koje bi mogle temeljno da promene način na koji platforme posluju i odgovaraju za posledice po korisnike, posebno decu.
Među tuženima su „Meta“, matična kompanija Fejsbuka i Instagrama, „Jutjub“, „Snepčet“, „Tiktok“, „Diskord“ i platforma za igre „Robloks“.
Prema analizi Bi-Bi-Sija, pravni stručnjaci ocenjuju da bi ovi slučajevi mogli da imaju posledice daleko izvan sudnica, jer ih pažljivo prate zakonodavci i regulatori. Ukoliko sudovi stanu na stranu tužilaca, odluke bi mogle da utiču na buduće zakone, pravila za tehnološke kompanije, pa čak i na političke kampanje.
Jedan od najvećih postupaka vodi se u Kaliforniji, gde je više od 1.000 školskih okruga iz celih SAD objedinjeno u zajedničkoj tužbi protiv Instagrama, Jutjuba, Snepčeta i Tiktoka.
Školski okruzi tvrde da su platforme namerno dizajnirane tako da izazivaju zavisnost kod mladih i da prekomerna upotreba društvenih mreža šteti mentalnom i emocionalnom zdravlju dece. Oni navode da su škole zbog toga prinuđene da troše sve više novca i resursa na podršku učenicima.
U drugom velikom slučaju, Kalifornija, Kolorado i još 27 američkih država tužile su „Metu“ i Instagram, optužujući ih za kršenje zakona koji štiti privatnost dece mlađe od 13 godina na internetu.
Ako države uspeju u postupku, traže se ozbiljne promene, uključujući jače mere za sprečavanje pristupa dece mlađe od 13 godina, brisanje podataka koji su već prikupljeni od maloletnih korisnika i reformu poslovanja kompanije.
Posebnu pažnju privlači i slučaj protiv „Robloksa“ i „Diskorda“, koji je pokrenuo trinaestogodišnji dečak iz Kalifornije. U tužbi se tvrdi da ga je preko tih platformi ciljao odrasli predator, a da kompanije nisu dovoljno zaštitile mlade korisnike iako su svoje proizvode predstavljale kao bezbedne za decu.
Ukoliko taj slučaj dođe do suđenja i platforme izgube, mogle bi da uslede velike promene u sistemima provere starosti, kao i stroža ograničenja komunikacije između maloletnika i nepoznatih odraslih osoba.
Nisu sve tužbe usmerene samo na bezbednost dece. Australijski milijarder Endru Forest tužio je „Metu“ u Kaliforniji, tvrdeći da kompanija nije sprečila lažne reklame koje su koristile njegovo ime i fotografiju za promociju prevarantskih investicionih šema.
Najvažniji deo tog slučaja odnosi se na osporavanje člana 230 američkog Zakona o pristojnosti u komunikacijama, koji internet platformama već decenijama pruža pravni štit od odgovornosti za sadržaj koji objavljuju korisnici.
Ako sud prihvati Forestove argumente, to bi moglo da uzdrma jednu od najvažnijih pravnih zaštita na kojima je izgrađen savremeni internet i otvori vrata mnogo većoj odgovornosti tehnoloških kompanija.
Ovi procesi pokazuju da se javni i pravni pritisak na društvene mreže naglo povećava. Platforme koje su godinama tvrdile da su samo posrednici u komunikaciji sada bi mogle da se suoče sa pitanjem da li su njihovi algoritmi, poslovni modeli i sistemi zaštite korisnika direktno doprineli šteti koju trpe deca, škole i građani.
