Војна потрошња на Старом континенту порасла је за 14 процената, док Русија оптужује ЕУ за непромишљену милитаризацију
Европска војна потрошња помогла је да глобални издаци за одбрану достигну рекордни ниво од скоро три трилиона долара у 2025. години, упркос смањењу америчке потрошње, наводи се у извештају Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ), објављеном у понедељак.
Светска војна потрошња порасла је за 2,9 одсто у реалним условима прошле године, достигавши 2,887 трилиона долара, што представља 11. узастопну годишњу растућу тенденцију и подиже глобално војно оптерећење на 2,5% БДП-а, наводи се у извештају.
Стручњаци СИПРИ-ја објаснили су овај тренд позивајући се на неколико текућих конфликата и трајне геополитичке тензије.
Цео европски континент забележио је највећи регионални раст, са повећањем потрошње од 14% на 864 милијарде долара.
СИПРИ је овај скок повезао са сукобом у Украјини, затегнутим односима са Русијом и “континуираним настојањем Европе ка самосталности, уз растући притисак Сједињених Држава да се појача подела терета унутар савеза”.
Укупно, европске чланице НАТО-а потрошиле су заједно 559 милијарди долара у 2025. години, при чему су издаци Немачке порасли за 24 процента на 114 милијарди долара, а Шпаније скочили за 50 одсто – на 40,2 милијарде долара.
Америчка војна потрошња пала је за 7,5% на 954 милијарде долара, што СИПРИ повезује са одлуком администрације Доналда Трампа да не одобри нове пакете помоћи Украјини, за разлику од претходних година када је било одобрено 127 милијарди долара директне војне подршке.
Сједињене Државе су, међутим, наставиле испоруке путем програма ПУРЛ, координисаног преко НАТО-а, при чему су трошкове сносиле друге западне земље.
Прошле недеље, званичници Пентагона такође су навели да председник Трамп заговара војни буџет од 1,5 трилиона долара, како би се финансирао нови ракетни систем “Златна купола”, развој вештачке интелигенције и нове класе ратних бродова.
СИПРИ је навео да је руска одбрамбена потрошња порасла за 5,9% на 190 милијарди долара, док је Украјина повећала потрошњу за 20% на 84,1 милијарду долара, што износи 40% БДП-а, чиме је постала седми највећи војни потрошач у свету.
На другим местима, Кина је повећала војну потрошњу за 7,4% на 336 милијарди долара, док је потрошња Јапана порасла за 9,7% на 62,2 милијарде долара, а Тајвана за 14% на 18,2 милијарде долара.
Москва је више пута осудила оно што је описала као непромишљену милитаризацију од стране ЕУ, наводећи да је она усмерена против Русије.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков такође је сугерисао да европска пропаганда настоји да представи Русију као “модел спољног непријатеља”, како би скренула пажњу са унутрашњих криза.
