Rat u Ukrajini stvorio je ogromnu količinu podataka sa bojnog polja koji se sada koriste za obuku sistema veštačke inteligencije, otvarajući potpuno novo tržište za vojnu i civilnu tehnologiju.
Svaki let bespilotne letelice može da proizvede hiljade podataka – snimke, fotografije, očitavanja senzora, podatke o položaju i informacije o tome kako operateri reaguju na promene uslova na bojnom polju.
Ukrajinsko Ministarstvo odbrane u januaru je najavilo da će milioni podataka prikupljenih tokom desetina hiljada letova dronova biti stavljeni na raspolaganje vojnim kompanijama i drugim firmama koje razvijaju sisteme veštačke inteligencije.
Od tada je pristup tim podacima dobilo više od 100 kompanija, kao i britanska vlada.
Velika Britanija dobila je pristup u okviru novog odbrambenog partnerstva sa Ukrajinom, koje britanskim univerzitetima i kompanijama omogućava da koriste podatke sa bojnog polja preko ukrajinske platforme AI Avengers Labs.
Ta baza sadrži milione kadrova snimljenih kamerama i infracrvenim senzorima na različitim delovima fronta.
Ovakvi podaci izuzetno su vredni za razvoj veštačke inteligencije jer omogućavaju obučavanje sistema za rad u uslovima koje je teško verno stvoriti u laboratoriji.
Na bojnom polju dronovi se suočavaju sa gubitkom vidljivosti, ometanjem komunikacija, elektronskim ratovanjem, naglim promenama okruženja i situacijama u kojima operater mora da reaguje u deliću sekunde.
Upravo takva iskustva mogu da se koriste za razvoj naprednijih autonomnih sistema sposobnih za funkcionisanje u nepredvidivom okruženju.
Američka kompanija Enabled Intelligence već je za obuku sistema veštačke inteligencije pripremila više od pola miliona sati snimaka ukrajinskih dronova.
Podaci se obrađuju, označavaju i povezuju sa informacijama o tome šta su dron ili njegov operater radili u određenom trenutku, nakon čega mogu da posluže kao materijal za obuku novih AI modela.
Tehnologije obučene na podacima iz ratnih uslova ne moraju da ostanu ograničene na vojnu primenu.
Iskustva dronova koji deluju u uslovima ometanja signala već mogu da budu korisna u poljoprivredi, kartografiji i snimanju područja u kojima ne postoji pouzdana telekomunikaciona infrastruktura.
Tako se stvara novi tehnološki krug: civilna tehnologija odlazi na bojno polje, tamo proizvodi ogromnu količinu podataka u ekstremnim uslovima, a zatim se ti podaci vraćaju u civilni sektor i koriste za razvoj nove generacije proizvoda.
Sličan proces postojao je i ranije. Američki dronovi koji su delovali u Siriji i Jemenu generisali su podatke koji su korišćeni prilikom razvoja ranih generacija poluautonomnih vojnih sistema.
Međutim, ogromne baze podataka iz Ukrajine otvaraju i niz pravnih i etičkih pitanja.
Postoje međunarodni propisi koji regulišu način vođenja rata, ali je daleko manje jasno ko ima pravo vlasništva nad podacima nastalim tokom borbenih dejstava i pod kojim uslovima oni mogu da budu ustupljeni privatnim kompanijama.
Podaci mogu da sadrže snimke, lokacije i druge informacije o vojnicima, civilima i ljudima koji su se našli u zonama napada, a koji nisu dali saglasnost da njihova iskustva kasnije budu korišćena za razvoj komercijalnih proizvoda.
Postavlja se i pitanje ko će na kraju imati najveću ekonomsku korist. Zemlje na čijoj teritoriji se vode ratovi plaćaju ogromnu ljudsku i materijalnu cenu stvaranja takvih podataka, dok bi njihovu komercijalnu vrednost kasnije mogle da iskoriste kompanije i bogate države daleko od bojnog polja.
Stručnjaci zbog toga upozoravaju da podaci sa ratišta ne bi trebalo da se tretiraju kao obična komercijalna baza podataka, već da bi njihovo ustupanje moglo da bude regulisano na način sličan izvozu i transferu vojne tehnologije.
Jednom kada se podaci ugrade u model veštačke inteligencije, postaje izuzetno teško utvrditi gde su kasnije korišćeni i u kojim su sve proizvodima završili.
Rat u Ukrajini tako, pored oružanog sukoba, postaje i jedan od najvećih realnih poligona za prikupljanje podataka i razvoj budućih sistema veštačke inteligencije.
