Рат у Украјини створио је огромну количину података са бојног поља који се сада користе за обуку система вештачке интелигенције, отварајући потпуно ново тржиште за војну и цивилну технологију.
Сваки лет беспилотне летелице може да произведе хиљаде података – снимке, фотографије, очитавања сензора, податке о положају и информације о томе како оператери реагују на промене услова на бојном пољу.
Украјинско Министарство одбране у јануару је најавило да ће милиони података прикупљених током десетина хиљада летова дронова бити стављени на располагање војним компанијама и другим фирмама које развијају системе вештачке интелигенције.
Од тада је приступ тим подацима добило више од 100 компанија, као и британска влада.
Велика Британија добила је приступ у оквиру новог одбрамбеног партнерства са Украјином, које британским универзитетима и компанијама омогућава да користе податке са бојног поља преко украјинске платформе AI Avengers Labs.
Та база садржи милионе кадрова снимљених камерама и инфрацрвеним сензорима на различитим деловима фронта.
Овакви подаци изузетно су вредни за развој вештачке интелигенције јер омогућавају обучавање система за рад у условима које је тешко верно створити у лабораторији.
На бојном пољу дронови се суочавају са губитком видљивости, ометањем комуникација, електронским ратовањем, наглим променама окружења и ситуацијама у којима оператер мора да реагује у делићу секунде.
Управо таква искуства могу да се користе за развој напреднијих аутономних система способних за функционисање у непредвидивом окружењу.
Америчка компанија Enabled Intelligence већ је за обуку система вештачке интелигенције припремила више од пола милиона сати снимака украјинских дронова.
Подаци се обрађују, означавају и повезују са информацијама о томе шта су дрон или његов оператер радили у одређеном тренутку, након чега могу да послуже као материјал за обуку нових АИ модела.
Технологије обучене на подацима из ратних услова не морају да остану ограничене на војну примену.
Искуства дронова који делују у условима ометања сигнала већ могу да буду корисна у пољопривреди, картографији и снимању подручја у којима не постоји поуздана телекомуникациона инфраструктура.
Тако се ствара нови технолошки круг: цивилна технологија одлази на бојно поље, тамо производи огромну количину података у екстремним условима, а затим се ти подаци враћају у цивилни сектор и користе за развој нове генерације производа.
Сличан процес постојао је и раније. Амерички дронови који су деловали у Сирији и Јемену генерисали су податке који су коришћени приликом развоја раних генерација полуаутономних војних система.
Међутим, огромне базе података из Украјине отварају и низ правних и етичких питања.
Постоје међународни прописи који регулишу начин вођења рата, али је далеко мање јасно ко има право власништва над подацима насталим током борбених дејстава и под којим условима они могу да буду уступљени приватним компанијама.
Подаци могу да садрже снимке, локације и друге информације о војницима, цивилима и људима који су се нашли у зонама напада, а који нису дали сагласност да њихова искуства касније буду коришћена за развој комерцијалних производа.
Поставља се и питање ко ће на крају имати највећу економску корист. Земље на чијој територији се воде ратови плаћају огромну људску и материјалну цену стварања таквих података, док би њихову комерцијалну вредност касније могле да искористе компаније и богате државе далеко од бојног поља.
Стручњаци због тога упозоравају да подаци са ратишта не би требало да се третирају као обична комерцијална база података, већ да би њихово уступање могло да буде регулисано на начин сличан извозу и трансферу војне технологије.
Једном када се подаци уграде у модел вештачке интелигенције, постаје изузетно тешко утврдити где су касније коришћени и у којим су све производима завршили.
Рат у Украјини тако, поред оружаног сукоба, постаје и један од највећих реалних полигона за прикупљање података и развој будућих система вештачке интелигенције.
