Sjedinjene Američke Države pripremaju plan koji bi mogao da dovede do značajnog smanjenja američkih vojnih kapaciteta u Evropi, uključujući borbene avione, ratne brodove i deo ljudstva u okviru NATO struktura.
Prema navodima „Njujork tajmsa“, koje prenosi „Mond“, administracija Donalda Trampa razmatra prebacivanje dela vojnih resursa iz Evrope ka drugim prioritetima, pre svega Indo-pacifičkom regionu i južnim granicama SAD.
Takav potez bio bi deo šire promene američke strategije, u kojoj Vašington sve više traži od evropskih saveznika da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu odbranu.
U Briselu i evropskim prestonicama ova mogućnost izaziva zabrinutost, jer je evropska bezbednost decenijama u velikoj meri počivala na američkoj vojnoj snazi, obaveštajnim kapacitetima, vazdušnoj podršci, pomorskoj moći i nuklearnom kišobranu.
Iako SAD formalno ne napuštaju NATO, smanjenje prisustva moglo bi da otvori ozbiljna pitanja o sposobnosti Evrope da samostalno odgovori na moguću krizu, naročito u trenutku kada više evropskih zvaničnika upozorava na rastuću pretnju iz pravca Rusije.
Ranije je već najavljeno povlačenje oko 200 američkih vojnih lica iz različitih NATO struktura, što je opisano kao početni, uglavnom simboličan korak. Međutim, evropski zvaničnici strahuju da bi to mogao biti uvod u širu preraspodelu američkih snaga.
Unutar NATO-a zato sve više jača rasprava o takozvanoj „evropeizaciji“ Alijanse, odnosno o stvaranju snažnijeg evropskog stuba koji bi mogao da nadomesti eventualno smanjenje američkog angažmana.
Problem je, međutim, u tome što Evropa još nema dovoljno sopstvenih kapaciteta u ključnim oblastima — od protivvazdušne odbrane i dalekometnih raketa, do obaveštajnih sistema, satelita, municije i zajedničke industrijske proizvodnje.
Francuska već duže vreme zagovara jačanje evropske strateške autonomije, dok druge članice NATO-a, posebno na istoku Evrope, strahuju da bi previše naglašeno evropsko preuzimanje odgovornosti moglo da ubrza američko povlačenje.
Prema ocenama diplomata u Briselu, sada je sve manje prostora za slogane, a sve više potrebe za konkretnim odlukama: ko će preuzeti koje zadatke, ko će finansirati nove kapacitete i kako će Evropa popuniti praznine ako SAD zaista smanje svoje prisustvo.
Potencijalno američko smanjenje lovaca, brodova i trupa u Evropi zato se ne posmatra samo kao tehnička vojna reorganizacija, već kao znak duboke promene u transatlantskim odnosima i novo upozorenje Evropi da više ne može bezuslovno da računa na američku zaštitu.
