Сједињене Америчке Државе припремају план који би могао да доведе до значајног смањења америчких војних капацитета у Европи, укључујући борбене авионе, ратне бродове и део људства у оквиру НАТО структура.
Према наводима „Њујорк тајмса“, које преноси „Монд“, администрација Доналда Трампа разматра пребацивање дела војних ресурса из Европе ка другим приоритетима, пре свега Индо-пацифичком региону и јужним границама САД.
Такав потез био би део шире промене америчке стратегије, у којој Вашингтон све више тражи од европских савезника да преузму већу одговорност за сопствену одбрану.
У Бриселу и европским престоницама ова могућност изазива забринутост, јер је европска безбедност деценијама у великој мери почивала на америчкој војној снази, обавештајним капацитетима, ваздушној подршци, поморској моћи и нуклеарном кишобрану.
Иако САД формално не напуштају НАТО, смањење присуства могло би да отвори озбиљна питања о способности Европе да самостално одговори на могућу кризу, нарочито у тренутку када више европских званичника упозорава на растућу претњу из правца Русије.
Раније је већ најављено повлачење око 200 америчких војних лица из различитих НАТО структура, што је описано као почетни, углавном симболичан корак. Међутим, европски званичници страхују да би то могао бити увод у ширу прерасподелу америчких снага.
Унутар НАТО-а зато све више јача расправа о такозваној „европеизацији“ Алијансе, односно о стварању снажнијег европског стуба који би могао да надомести евентуално смањење америчког ангажмана.
Проблем је, међутим, у томе што Европа још нема довољно сопствених капацитета у кључним областима — од противваздушне одбране и далекометних ракета, до обавештајних система, сателита, муниције и заједничке индустријске производње.
Француска већ дуже време заговара јачање европске стратешке аутономије, док друге чланице НАТО-а, посебно на истоку Европе, страхују да би превише наглашено европско преузимање одговорности могло да убрза америчко повлачење.
Према оценама дипломата у Бриселу, сада је све мање простора за слогане, а све више потребе за конкретним одлукама: ко ће преузети које задатке, ко ће финансирати нове капацитете и како ће Европа попунити празнине ако САД заиста смање своје присуство.
Потенцијално америчко смањење ловаца, бродова и трупа у Европи зато се не посматра само као техничка војна реорганизација, већ као знак дубоке промене у трансатлантским односима и ново упозорење Европи да више не може безусловно да рачуна на америчку заштиту.
