Економиста и аналитичар Мартин Армстронг оштро је критиковао нова правила Европске уније о готовинским трансакцијама и финансијском надзору, оценивши да Европа иде ка све строжој контроли кретања новца грађана.
Армстронг је у наслову свог приватног блога нови европски приступ упоредио са контролама капитала из времена нацистичке Немачке, док политику Европске уније директно везује за Европску комисију на челу са Урсулом фон дер Лајен.
У средишту расправе налази се нови пакет Европске уније за борбу против прања новца и финансирања тероризма, којим је на нивоу целе Уније утврђена максимална граница од 10.000 евра за готовинска плаћања приликом куповине робе или услуга.
Државе чланице имаће право да уведу и ниже границе, па ће у појединим земљама готовинска плаћања моћи да буду ограничена на знатно мање износе. Ограничење од 10.000 евра не односи се на плаћања између физичких лица када она не делују у професионалном својству.
Истовремено, за повремене готовинске трансакције у вредности између 3.000 и 10.000 евра субјекти обухваћени прописима о спречавању прања новца мораће да утврде и провере идентитет особе која обавља трансакцију.
Нова правила примењиваће се од 10. јула 2027. године и представљају део ширег европског система надзора финансијских токова. Европска унија образлаже мере потребом да се отежа прање новца, финансирање тероризма и прикривање порекла незаконито стечених средстава.
Армстронг, међутим, овакве прописе посматра из потпуно другачије перспективе. Он већ годинама упозорава да постепено ограничавање готовине државама омогућава све већи увид у приватне финансије грађана и ствара инфраструктуру за контролу кретања капитала.
Посебно спорним сматра могућност да државе саме постављају још ниже лимите, јер се тиме, према његовом тумачењу, отвара простор за постепено сужавање могућности коришћења готовог новца.
ЕУ, са друге стране, наглашава да није реч о општој забрани готовине нити о забрани приватних трансакција, већ о мерама усмереним на велика готовинска плаћања у пословном промету и спречавање финансијског криминала.
Сукоб ова два гледишта део је шире европске расправе о граници између борбе против криминала и права грађана на финансијску приватност, нарочито у тренутку када дигитална плаћања постају доминантна, а институције ЕУ развијају и пројекат дигиталног евра.
