Ekonomista i analitičar Martin Armstrong oštro je kritikovao nova pravila Evropske unije o gotovinskim transakcijama i finansijskom nadzoru, ocenivši da Evropa ide ka sve strožoj kontroli kretanja novca građana.
Armstrong je u naslovu svog privatnog bloga novi evropski pristup uporedio sa kontrolama kapitala iz vremena nacističke Nemačke, dok politiku Evropske unije direktno vezuje za Evropsku komisiju na čelu sa Ursulom fon der Lajen.
U središtu rasprave nalazi se novi paket Evropske unije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, kojim je na nivou cele Unije utvrđena maksimalna granica od 10.000 evra za gotovinska plaćanja prilikom kupovine robe ili usluga.
Države članice imaće pravo da uvedu i niže granice, pa će u pojedinim zemljama gotovinska plaćanja moći da budu ograničena na znatno manje iznose. Ograničenje od 10.000 evra ne odnosi se na plaćanja između fizičkih lica kada ona ne deluju u profesionalnom svojstvu.
Istovremeno, za povremene gotovinske transakcije u vrednosti između 3.000 i 10.000 evra subjekti obuhvaćeni propisima o sprečavanju pranja novca moraće da utvrde i provere identitet osobe koja obavlja transakciju.
Nova pravila primenjivaće se od 10. jula 2027. godine i predstavljaju deo šireg evropskog sistema nadzora finansijskih tokova. Evropska unija obrazlaže mere potrebom da se oteža pranje novca, finansiranje terorizma i prikrivanje porekla nezakonito stečenih sredstava.
Armstrong, međutim, ovakve propise posmatra iz potpuno drugačije perspektive. On već godinama upozorava da postepeno ograničavanje gotovine državama omogućava sve veći uvid u privatne finansije građana i stvara infrastrukturu za kontrolu kretanja kapitala.
Posebno spornim smatra mogućnost da države same postavljaju još niže limite, jer se time, prema njegovom tumačenju, otvara prostor za postepeno sužavanje mogućnosti korišćenja gotovog novca.
EU, sa druge strane, naglašava da nije reč o opštoj zabrani gotovine niti o zabrani privatnih transakcija, već o merama usmerenim na velika gotovinska plaćanja u poslovnom prometu i sprečavanje finansijskog kriminala.
Sukob ova dva gledišta deo je šire evropske rasprave o granici između borbe protiv kriminala i prava građana na finansijsku privatnost, naročito u trenutku kada digitalna plaćanja postaju dominantna, a institucije EU razvijaju i projekat digitalnog evra.
