Аргентина, земља која је деценијама пролазила кроз инфлацију, дужничке кризе, девалвације и банкроте, показује прве знаке дубљег економског заокрета под председником Хавијером Милеијем, оцењује амерички економиста Мартин Армстронг.
Аргентински БДП у првом кварталу 2026. године порастао је за 2,3 одсто у односу на исти период претходне године, док је у односу на претходни квартал, сезонски прилагођено, раст износио 0,7 одсто.
Економска активност и даље је неуједначена, али су најновији показатељи показали јачање привреде и раст већине главних сектора.
Једна од највећих промена видљива је код инфлације. Годишња стопа у јулу износила је 33,8 одсто, док су цене током тог месеца порасле за 2,1 одсто.
Иако је то и даље изузетно висока инфлација, Аргентина је у Милеијев мандат ушла са растом цена који је премашивао 200 одсто годишње.
Армстронг оцењује да је суштинска промена у томе што влада више не покушава да финансира све веће расходе непрекидним повећавањем дефицита и емисијом новца.
Од почетка године до краја јула аргентински јавни сектор остварио је примарни буџетски суфицит од приближно 0,9 одсто БДП-а, док је након плаћања камата забележен и финансијски суфицит од око 0,1 одсто БДП-а.
Само у јулу примарни суфицит достигао је готово три билиона пезоса, док је након сервисирања камата држава остала у плусу за око 245 милијарди пезоса.
Милеи је током предизборне кампање моторном тестером симболично најављивао радикално смањење државног апарата, а после доласка на власт спровео је велика смањења јавне потрошње, субвенција и броја државних структура.
Армстронг сматра да је аргентинска криза деценијама била последица истог круга – државна потрошња ствара дефицит, дефицит повећава дуг, расту порези и камате, капитал напушта земљу, валута слаби, а власт затим штампа још новца.
Сада се, међутим, појављују и први знаци повратка инвестиционог капитала.
Аргентина и Чиле обновили су прекогранични оквир за развој рударства, чиме је отворена могућност за више од 20 милијарди долара инвестиција у велике пројекте експлоатације бакра.
Аргентина располаже огромним резервама литијума, бакра, злата, сребра, нафте и природног гаса, али су политичка нестабилност, контрола капитала и непредвидива правила деценијама одбијали инвеститоре.
Још већи потенцијал представља налазиште шкриљаца Вака Муерта.
Државна енергетска компанија YPF и међународни партнери предложили су велики пројекат производње и извоза течног природног гаса, чија би укупна вредност временом могла да достигне чак 51 милијарду долара.
Аргентина поседује једне од највећих светских резерви гаса из шкриљаца, али је годинама, упркос огромним природним ресурсима, имала проблеме са несташицом енергената и девиза.
Армстронг наглашава да природни ресурси сами по себи не гарантују богатство. Кључни услов је поверење инвеститора да ће уговори бити поштовани, да имовина неће бити конфискована и да држава неће произвољно мењати правила.
Све више приватних компанија сада тестира нови пословни амбијент.
Кинеска компанија „Диди“ планира да током 2026. уложи више од 200 милиона долара у Аргентини, након инвестиција од око 160 милиона долара претходне године.
И „Убер“ је најавио улагања вредна стотине милиона долара током наредних година.
Армстронг сматра да су таква улагања важна јер капитал обично најпре улази постепено – компаније посматрају да ли су правила стабилна, а тек након тога повећавају изложеност.
Ипак, Аргентина је још далеко од потпуног економског опоравка.
Незапосленост остаје повишена, индустријска производња је неуједначена, сиромаштво представља озбиљан проблем, инфраструктури су потребна огромна улагања, а инфлација од више од 30 одсто годишње и даље снажно нарушава куповну моћ становништва.
Међународни монетарни фонд за 2026. очекује раст аргентинске економије од око 3,5 одсто, док би инфлација до краја године могла да буде спуштена на приближно 25 одсто.
Армстронг зато упозорава да је прерано проглашавати Милеијев економски експеримент успешним.
Коначни исход зависиће од тога да ли ће домаћи капитал престати да напушта земљу, да ли ће стране инвестиције наставити да расту, да ли ће велики енергетски и рударски пројекти заиста бити реализовани, као и да ли ће влада успети да одржи буџетску дисциплину и настави да обара инфлацију.
Аргентина је, по његовој оцени, због тога постала један од најзанимљивијих економских експеримената данашњице – покушај да се земља која је деценијама слабила под теретом дугова, инфлације и државне интервенције опорави радикалним смањивањем улоге државе у економији.
