Чак 89 одсто одраслих Американаца сматра да је корупција широко распрострањена у власти Сједињених Америчких Држава, показало је најновије истраживање Галупа. То је највиши резултат забележен током две деценије праћења овог питања.
Проценат је за само годину дана порастао за десет процентних поена. Од 2010. до 2025. године удео Американаца који су сматрали да је корупција у власти широко распрострањена кретао се између 72 и 79 одсто.
Амерички економиста Мартин Армстронг оцењује да резултат показује да незадовољство Вашингтоном више није ограничено на једну политичку страну или идеолошку групу, већ да је прерасло у широко неповерење према самом политичком систему.
Истраживање показује да 91 одсто демократа, 90 одсто независних бирача и 83 одсто републиканаца сматра да је корупција у власти широко распрострањена.
Највећа промена забележена је међу демократама. У последњој години председничког мандата Џозефа Бајдена, 2024. године, 57 одсто демократа сматрало је да је корупција широко распрострањена. Тај удео порастао је на 76 одсто током прве године другог мандата Доналда Трампа, а 2026. достигао је чак 91 одсто.
Код републиканаца су промене биле знатно мање. Око осам од десет републиканаца током последње две године сматра да је корупција широко распрострањена, док је 2024. тај став делило 87 одсто присталица странке.
Армстронг сматра да ови подаци показују и снажан партијски ефекат – бирачи лакше препознају корупцију када супротна странка контролише Белу кућу, док су склонији да је релативизују када је на власти њихова политичка опција.
Сједињене Америчке Државе су већ 2025. имале највиши ниво перцепције распрострањености корупције међу 38 држава чланица Организације за економску сарадњу и развој.
Тада је 79 одсто Американаца сматрало да је корупција у власти широко распрострањена, док је просек међу земљама ОЕЦД-а износио 59 одсто.
Према Галуповим подацима, од 132 државе у којима је ово питање постављано од 2023. године, само су четири земље у појединим годинама имале номинално већи резултат од садашњих америчких 89 одсто – Либан са 92 одсто, Перу са 92 одсто, као и Гана и Нигерија са по 90 одсто.
Армстронг тврди да је један од проблема америчког политичког система то што велики део онога што грађани доживљавају као корупцију формално није незаконит.
Он у том контексту наводи лобирање, финансирање изборних кампања, прелазак високих државних званичника у приватне компаније које су претходно регулисали, утицај великих корпорација на прописе, као и финансирање политичких организација и института.
Посебно указује на могуће сукобе интереса у Конгресу, везе политичара и војне индустрије, утицај фармацеутских и финансијских компанија на регулаторна тела и тесну сарадњу технолошких корпорација са државним институцијама.
Истраживање показује да 71 одсто Американаца сматра да је корупција широко распрострањена и у пословном сектору. И тај проценат је порастао, али је и даље чак 18 процентних поена мањи него када је реч о власти.
Армстронг у анализи повезује пад поверења и са огромним америчким јавним дугом, финансирањем ратова, државним субвенцијама и великим буџетима федералних институција.
Као један од примера наводи Пентагон, који годинама не успева да прође потпуну финансијску ревизију, иако Конгрес наставља да одобрава све веће издатке за одбрану.
Армстронг сматра да је поверење додатно нарушено током пандемије коронавируса, када су власти уводиле затварања, ограничења и друга ванредна овлашћења, а део грађана стекао утисак да правила нису једнако примењивана на све.
Он као посебно опасан тренд види уверење дела јавности да се тужилаштва, обавештајне службе, судови, пореске институције и регулаторна тела могу користити као средства политичког обрачуна.
Армстронг упозорава да проблем постаје много дубљи од пада популарности конкретне администрације када огромна већина становништва више не верује институцијама.
Према његовој оцени, најважније питање више није да ли Американци сматрају да је корупција широко распрострањена, већ колико дуго политички систем може стабилно да функционише ако готово девет од десет грађана верује да власт не ради у њиховом интересу.
