Убедљива победа Алтернативе за Немачку на покрајинским изборима у Саксонији-Анхалт представља упозорење политичком естаблишменту у Берлину и Бриселу и показује да се расположење европских бирача убрзано мења, оцењује амерички економиста и аналитичар Мартин Армстронг.
АфД је на изборима у Саксонији-Анхалт освојио 43,8 одсто гласова и постао убедљиво најјача политичка снага у тој немачкој покрајини. Демохришћанска унија канцелара Фридриха Мерца освојила је свега 17,2 одсто.
Ипак, АфД је са 39 од укупно 83 посланичка места остао три мандата испод апсолутне већине, па још није извесно да ли ће моћи да формира покрајинску владу.
Армстронг сматра да изборни резултат превазилази границе једне немачке покрајине и да показује шире незадовољство политиком владајућих структура у Немачкој и Европској унији.
Према његовој оцени, један од важних разлога за раст АфД-а јесте противљење дела немачких бирача наставку конфронтације са Русијом и војној подршци Украјини.
Армстронг оштро критикује немачког канцелара Фридриха Мерца, тврдећи да Берлин испорукама оружја Украјини и све оштријом политиком према Москви повећава ризик од директног сукоба Немачке и Русије.
Он сматра да се део, посебно млађих, немачких бирача све више противи идеји да њихова земља буде увучена у рат због Украјине.
Поред спољне политике, Армстронг као важан узрок политичког заокрета у Европи наводи и миграциону политику. Према његовој оцени, дугогодишње незадовољство неконтролисаном имиграцијом, питањима интеграције и губитком поверења у традиционалне странке подстиче раст десних и суверенистичких партија.
Он указује да овај процес није ограничен само на Немачку, већ да се слични политички трендови могу уочити у Француској, Аустрији и другим европским државама.
Армстронг сматра да руководство Европске уније превише пажње посвећује јачању централних институција у Бриселу, док занемарује економске и политичке проблеме становништва држава чланица.
Посебно критикује тенденцију ка већој контроли готовине и развоју дигиталних валута централних банака, што види као део ширег процеса повећања државног надзора над финансијама грађана.
Као пример наводи Шпанију, где банке имају обавезу да пореским властима пријављују одређене велике готовинске трансакције и исплате.
Армстронг предвиђа да ће политичка нестабилност у Европи наставити да расте и да ће традиционалне странке бити под све већим притиском суверенистичких и десних покрета.
Он чак очекује да би до 2032. године могло доћи до дубоке кризе саме Европске уније уколико Брисел настави са политиком централизације, док националне владе губе подршку сопствених бирача.
Посебно упозорава на могућност нове ескалације односа са Русијом током јесени, издвајајући октобар као период повећаног геополитичког ризика. Та прогноза представља Армстронгову процену, а не информацију о конкретно планираном догађају.
Према његовом виђењу, европски политички систем улази у период у којем ће сукоб између националних и наднационалних интереса постајати све израженији.
Убедљива победа АфД-а у Саксонији-Анхалт зато је, сматра Армстронг, само један од првих јасних знакова много ширег политичког престројавања.
Он тај процес назива „европском револуцијом 2026“, тврдећи да бирачи све отвореније одбацују досадашњу политику према миграцијама, Украјини, Русији и централизацији Европске уније.
