Ubedljiva pobeda Alternative za Nemačku na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhalt predstavlja upozorenje političkom establišmentu u Berlinu i Briselu i pokazuje da se raspoloženje evropskih birača ubrzano menja, ocenjuje američki ekonomista i analitičar Martin Armstrong.
AfD je na izborima u Saksoniji-Anhalt osvojio 43,8 odsto glasova i postao ubedljivo najjača politička snaga u toj nemačkoj pokrajini. Demohrišćanska unija kancelara Fridriha Merca osvojila je svega 17,2 odsto.
Ipak, AfD je sa 39 od ukupno 83 poslanička mesta ostao tri mandata ispod apsolutne većine, pa još nije izvesno da li će moći da formira pokrajinsku vladu.
Armstrong smatra da izborni rezultat prevazilazi granice jedne nemačke pokrajine i da pokazuje šire nezadovoljstvo politikom vladajućih struktura u Nemačkoj i Evropskoj uniji.
Prema njegovoj oceni, jedan od važnih razloga za rast AfD-a jeste protivljenje dela nemačkih birača nastavku konfrontacije sa Rusijom i vojnoj podršci Ukrajini.
Armstrong oštro kritikuje nemačkog kancelara Fridriha Merca, tvrdeći da Berlin isporukama oružja Ukrajini i sve oštrijom politikom prema Moskvi povećava rizik od direktnog sukoba Nemačke i Rusije.
On smatra da se deo, posebno mlađih, nemačkih birača sve više protivi ideji da njihova zemlja bude uvučena u rat zbog Ukrajine.
Pored spoljne politike, Armstrong kao važan uzrok političkog zaokreta u Evropi navodi i migracionu politiku. Prema njegovoj oceni, dugogodišnje nezadovoljstvo nekontrolisanom imigracijom, pitanjima integracije i gubitkom poverenja u tradicionalne stranke podstiče rast desnih i suverenističkih partija.
On ukazuje da ovaj proces nije ograničen samo na Nemačku, već da se slični politički trendovi mogu uočiti u Francuskoj, Austriji i drugim evropskim državama.
Armstrong smatra da rukovodstvo Evropske unije previše pažnje posvećuje jačanju centralnih institucija u Briselu, dok zanemaruje ekonomske i političke probleme stanovništva država članica.
Posebno kritikuje tendenciju ka većoj kontroli gotovine i razvoju digitalnih valuta centralnih banaka, što vidi kao deo šireg procesa povećanja državnog nadzora nad finansijama građana.
Kao primer navodi Španiju, gde banke imaju obavezu da poreskim vlastima prijavljuju određene velike gotovinske transakcije i isplate.
Armstrong predviđa da će politička nestabilnost u Evropi nastaviti da raste i da će tradicionalne stranke biti pod sve većim pritiskom suverenističkih i desnih pokreta.
On čak očekuje da bi do 2032. godine moglo doći do duboke krize same Evropske unije ukoliko Brisel nastavi sa politikom centralizacije, dok nacionalne vlade gube podršku sopstvenih birača.
Posebno upozorava na mogućnost nove eskalacije odnosa sa Rusijom tokom jeseni, izdvajajući oktobar kao period povećanog geopolitičkog rizika. Ta prognoza predstavlja Armstrongovu procenu, a ne informaciju o konkretno planiranom događaju.
Prema njegovom viđenju, evropski politički sistem ulazi u period u kojem će sukob između nacionalnih i nadnacionalnih interesa postajati sve izraženiji.
Ubedljiva pobeda AfD-a u Saksoniji-Anhalt zato je, smatra Armstrong, samo jedan od prvih jasnih znakova mnogo šireg političkog prestrojavanja.
On taj proces naziva „evropskom revolucijom 2026“, tvrdeći da birači sve otvorenije odbacuju dosadašnju politiku prema migracijama, Ukrajini, Rusiji i centralizaciji Evropske unije.
