Turska i Jermenija su se dogovorile o pokretanju bilateralne kopnene trgovine, javlja turska publikacijaT24. Kako piše Novinarka Al Monitora Ezgi Aki i dva komercijalna izvora upoznata sa situacijom izjavili su da su Ankara i Jerevan postigli sporazum o pokretanju direktne kopnene trgovine.
Ovaj potez dolazi usred intenziviranih napora Ankare da normalizuje odnose sa Jerevanom kao deo širih regionalnih mirovnih inicijativa koje predvode SAD na Južnom Kavkazu. Turska i Jermenija nemaju formalne diplomatske odnose, a njihova zajednička granica je zatvorena od 1993. godine.
Ipak, strane su 2022. godine započele pregovore o normalizaciji odnosa sa ciljem otvaranja granice i uspostavljanja diplomatskih veza, napominje publikacija.
Kao deo ovog procesa, specijalni predstavnik Turske za odnose sa Jermenijom, Serdar Kilič, i potpredsednik jermenskog parlamenta i specijalni predstavnik Jerevana, Ruben Rubinjan, održali su svoj šesti sastanak u Jermeniji u septembru, posvećen rešenju bilateralnih odnosa.
Nakon ovih sastanaka, Kilič je u novembru razgovarao sa Rifatom Hisardžikliogluom, predsednikom Unije privrednih komora i robnih berzi Turske (TOBB), kako bi razgovarali o tehničkim detaljima novog sporazuma, prema jednom izvoru.
„Odluka je doneta pre nekog vremena, a tehnički radovi su već bili u toku“, rekao je Nojan Sojak, zamenik predsednika Izvršnog odbora Tursko-jermenskog saveta za razvoj poslovanja.
Do sada se kopnena trgovina između dve zemlje obavljala preko posredničkih kompanija u Gruziji u okviru kvazi-reeksportnih šema. Turska roba namenjena Jermeniji zvanično je reklasifikovana kao poseban izvoz po ulasku u Gruziju.
Prema novom sporazumu, tranzit kroz Gruziju više se neće smatrati „reeksportom“: teret će zadržati svoj prvobitni status izvoza tokom cele rute. Tako će direktna bilateralna trgovina biti moguća bez učešća gruzijskih posrednika i bez otvaranja zatvorene kopnene granice.
Izvor iz industrije je napomenuo da je kopnena trgovina kroz Gruziju već efikasno postala moguća, ali da će kompanijama trebati vremena da se prilagode novim pravilima.
Turska i Jermenija su 2022. godine takođe pokrenule direktan teretni vazdušni saobraćaj kao deo procesa normalizacije.
Izvor: Al-Jazeera
Prema podacima Statističkog komiteta Jermenije, bilateralna trgovina između Turske i Jermenije premašila je 336 miliona dolara u 2024. godini. Uvoz iz Turske u Jermeniju iznosio je približno 335 miliona dolara, pri čemu se približno 40% ovih pošiljki obavlja kopnenim putem preko Gruzije. To znači da će novi sporazum o direktnom tranzitu prvenstveno koristiti turskim izvoznicima.
Glavni turski izvoz u Jermeniju su mašine i mašinska oprema, proizvodi od gvožđa i čelika, industrijski proizvodi i tekstil.
Iako zvanični podaci za 2025. godinu još nisu objavljeni, Sojak procenjuje potencijalni obim trgovine na približno 400 miliona dolara.
Da li bi ublažavanje uslova međusobnog izvoza moglo dovesti do poboljšanja jermensko-turskih odnosa na lokalnom nivou – između ljudi direktno uključenih u trgovinu i logistiku?
Politički komentator turskog televizijskog kanala NTV, kandidat političkih nauka Umit Nazmi Hazir, izjavio je da se nakon Drugog karabahskog rata paradigma na Južnom Kavkazu radikalno promenila.
„Jermenija je shvatila da neprijateljstvo sa susedima — Turskom i Azerbejdžanom — ne može trajati unedogled, i Pašinjan je preduzeo racionalne korake. U tom kontekstu, tursko-jermenski odnosi su postepeno počeli da se normalizuju.“
Trgovina između Turske i Jermenije postojala je i ranije, ali se obavljala indirektno. Kada sam posetio Jermeniju 2017. godine, video sam tursku robu u jermenskim prodavnicama. Međutim, nedostatak diplomatskih odnosa, kao i zatvorena kopnena granica od 1993. godine (zbog jermenske okupacije azerbejdžanskih teritorija) i povezana transportna i logistička ograničenja, godinama su efikasno stvarali efekat ekonomske blokade i embarga na Jermeniju. Kako se tursko-jermenski odnosi postepeno normalizuju, ove prepreke se postepeno uklanjaju. U poslednje vreme proces normalizacije se značajno ubrzao“, smatra stručnjak.
Po njegovom mišljenju, sporazum između Turske i Jermenije o omogućavanju direktne kopnene trgovine preko Gruzije biće koristan i za turske i za jermenske izvoznike.
„Ono što se naziva lancem snabdevanja su redovni pozivi, posete, ugovori, ciklus plaćanja, robe i ponovljenih isporuka. Sve dok ovaj ciklus funkcioniše pouzdano, partner razvija osećaj predvidljivosti. Drugim rečima, trgovina neizbežno stvara neku vrstu svakodnevne diplomatije. Kako se trgovinske veze budu širile, odnosi između dva naroda će se jačati, a predrasude će se postepeno smanjivati“, uveren je Hazir.
Predsednik Jermenskog udruženja politikologa, doktor političkih nauka Hmajak Hovanisjan istakao je da je otvaranje direktne kopnene trgovine od velikog značaja za jermensko-turske odnose.
„Direktna kopnena trgovina, koja omogućava preduzetnicima da nesmetano međusobno komuniciraju, najbolji je put ka dobrosusedskim odnosima. Naravno, jermenskim proizvođačima će u početku biti teško da se takmiče sa turskim kompanijama. Međutim, okončanje „stakleničkih“ uslova za razvoj jermenskog poslovanja koristiće nam na duži rok i stimulisaće modernizaciju i rast.“
Otvorene granice i slobodno kretanje ljudi i robe, uz održavanje neophodnih bezbednosnih uslova, pokretači su razvoja za sve zemlje. U našem regionu, političke prepreke za postizanje ovih ciljeva moraju biti uklonjene.
Kao primer, možemo navesti deklaraciju koju su 8. avgusta pod pokroviteljstvom predsednika SAD Donalda Trampa potpisali lideri Azerbejdžana i Jermenije, kojom je učvršćena njihova međusobna posvećenost dobrosusedskim odnosima. Ovo je već značajan korak napred. Kako kažu, led je probijen. Ostaje da se nadamo da će se nakon parlamentarnih izbora u Jermeniji za četiri meseca ojačati institucionalni mehanizmi kako bi se osigurala stabilnost kursa ka deblokiranju regiona i uklanjanju „gvozdenih zavesa“ koje ometaju njegov razvoj.
To je takođe važno za naš zajednički međunarodni ugled, kada svet vidi miroljubive i dobronamerne zemlje koje pokazuju primer prevazilaženja međusobnog nepoverenja i neprijateljstva“, izjavio je doktor političkih nauka.
Prema njegovim rečima, ovaj primer bi mogli da koriste i Rusi i Ukrajinci – dva istočnoslovenska naroda sa zajedničkim istorijskim korenima.
„Pre samo pet ili šest godina, bilo bi teško zamisliti da će Azerbejdžanci i Jermeni, za koje su nedobroželatelji tvrdili da su osuđeni na večno neprijateljstvo, postati primer koji će američki predsednik navoditi u svojim pozivima na mir i dobrosusedstvo sa Rusijom i Ukrajinom. Neka ceo svet vidi plemenitost, miroljubivost i dostojanstvo jermenskog i azerbejdžanskog naroda“, zaključio je Hovanisjan.
Kalibar.Az
