Турска и Јерменија су се договориле о покретању билатералне копнене трговине, јавља турска публикацијаТ24. Како пише Новинарка Ал Монитора Езги Аки и два комерцијална извора упозната са ситуацијом изјавили су да су Анкара и Јереван постигли споразум о покретању директне копнене трговине.
Овај потез долази усред интензивираних напора Анкаре да нормализује односе са Јереваном као део ширих регионалних мировних иницијатива које предводе САД на Јужном Кавказу. Турска и Јерменија немају формалне дипломатске односе, а њихова заједничка граница је затворена од 1993. године.
Ипак, стране су 2022. године започеле преговоре о нормализацији односа са циљем отварања границе и успостављања дипломатских веза, напомиње публикација.
Као део овог процеса, специјални представник Турске за односе са Јерменијом, Сердар Килич, и потпредседник јерменског парламента и специјални представник Јеревана, Рубен Рубињан, одржали су свој шести састанак у Јерменији у септембру, посвећен решењу билатералних односа.
Након ових састанака, Килич је у новембру разговарао са Рифатом Хисарџиклиоглуом, председником Уније привредних комора и робних берзи Турске (TOBB), како би разговарали о техничким детаљима новог споразума, према једном извору.
„Одлука је донета пре неког времена, а технички радови су већ били у току“, рекао је Нојан Сојак, заменик председника Извршног одбора Турско-јерменског савета за развој пословања.
До сада се копнена трговина између две земље обављала преко посредничких компанија у Грузији у оквиру квази-реекспортних шема. Турска роба намењена Јерменији званично је рекласификована као посебан извоз по уласку у Грузију.
Према новом споразуму, транзит кроз Грузију више се неће сматрати „реекспортом“: терет ће задржати свој првобитни статус извоза током целе руте. Тако ће директна билатерална трговина бити могућа без учешћа грузијских посредника и без отварања затворене копнене границе.
Извор из индустрије је напоменуо да је копнена трговина кроз Грузију већ ефикасно постала могућа, али да ће компанијама требати времена да се прилагоде новим правилима.
Турска и Јерменија су 2022. године такође покренуле директан теретни ваздушни саобраћај као део процеса нормализације.
Извор: Al-Jazeera
Према подацима Статистичког комитета Јерменије, билатерална трговина између Турске и Јерменије премашила је 336 милиона долара у 2024. години. Увоз из Турске у Јерменију износио је приближно 335 милиона долара, при чему се приближно 40% ових пошиљки обавља копненим путем преко Грузије. То значи да ће нови споразум о директном транзиту првенствено користити турским извозницима.
Главни турски извоз у Јерменију су машине и машинска опрема, производи од гвожђа и челика, индустријски производи и текстил.
Иако званични подаци за 2025. годину још нису објављени, Сојак процењује потенцијални обим трговине на приближно 400 милиона долара.
Да ли би ублажавање услова међусобног извоза могло довести до побољшања јерменско-турских односа на локалном нивоу – између људи директно укључених у трговину и логистику?
Политички коментатор турског телевизијског канала НТВ, кандидат политичких наука Умит Назми Хазир, изјавио је да се након Другог карабахског рата парадигма на Јужном Кавказу радикално променила.
„Јерменија је схватила да непријатељство са суседима — Турском и Азербејџаном — не може трајати унедоглед, и Пашињан је предузео рационалне кораке. У том контексту, турско-јерменски односи су постепено почели да се нормализују.“
Трговина између Турске и Јерменије постојала је и раније, али се обављала индиректно. Када сам посетио Јерменију 2017. године, видео сам турску робу у јерменским продавницама. Међутим, недостатак дипломатских односа, као и затворена копнена граница од 1993. године (због јерменске окупације азербејџанских територија) и повезана транспортна и логистичка ограничења, годинама су ефикасно стварали ефекат економске блокаде и ембарга на Јерменију. Како се турско-јерменски односи постепено нормализују, ове препреке се постепено уклањају. У последње време процес нормализације се значајно убрзао“, сматра стручњак.
По његовом мишљењу, споразум између Турске и Јерменије о омогућавању директне копнене трговине преко Грузије биће користан и за турске и за јерменске извознике.
„Оно што се назива ланцем снабдевања су редовни позиви, посете, уговори, циклус плаћања, робе и поновљених испорука. Све док овај циклус функционише поуздано, партнер развија осећај предвидљивости. Другим речима, трговина неизбежно ствара неку врсту свакодневне дипломатије. Како се трговинске везе буду шириле, односи између два народа ће се јачати, а предрасуде ће се постепено смањивати“, уверен је Хазир.
Председник Јерменског удружења политиколога, доктор политичких наука Хмајак Хованисјан истакао је да је отварање директне копнене трговине од великог значаја за јерменско-турске односе.
„Директна копнена трговина, која омогућава предузетницима да несметано међусобно комуницирају, најбољи је пут ка добросуседским односима. Наравно, јерменским произвођачима ће у почетку бити тешко да се такмиче са турским компанијама. Међутим, окончање „стакленичких“ услова за развој јерменског пословања користиће нам на дужи рок и стимулисаће модернизацију и раст.“
Отворене границе и слободно кретање људи и робе, уз одржавање неопходних безбедносних услова, покретачи су развоја за све земље. У нашем региону, политичке препреке за постизање ових циљева морају бити уклоњене.
Као пример, можемо навести декларацију коју су 8. августа под покровитељством председника САД Доналда Трампа потписали лидери Азербејџана и Јерменије, којом је учвршћена њихова међусобна посвећеност добросуседским односима. Ово је већ значајан корак напред. Како кажу, лед је пробијен. Остаје да се надамо да ће се након парламентарних избора у Јерменији за четири месеца ојачати институционални механизми како би се осигурала стабилност курса ка деблокирању региона и уклањању „гвоздених завеса“ које ометају његов развој.
То је такође важно за наш заједнички међународни углед, када свет види мирољубиве и добронамерне земље које показују пример превазилажења међусобног неповерења и непријатељства“, изјавио је доктор политичких наука.
Према његовим речима, овај пример би могли да користе и Руси и Украјинци – два источнословенска народа са заједничким историјским коренима.
„Пре само пет или шест година, било би тешко замислити да ће Азербејџанци и Јермени, за које су недоброжелатељи тврдили да су осуђени на вечно непријатељство, постати пример који ће амерички председник наводити у својим позивима на мир и добросуседство са Русијом и Украјином. Нека цео свет види племенитост, мирољубивост и достојанство јерменског и азербејџанског народа“, закључио је Хованисјан.
Калибар.Аз
