Иран би, поред контроле поморског саобраћаја кроз Ормуски мореуз, могао да покуша да наплаћује и пролаз подморских интернет каблова који пролазе кроз овај стратешки важан правац.
Према наводима из текста, Техеран је већ искористио ратне поремећаје у Ормуском мореузу за наплату такси нафтним танкерима, које су у појединим случајевима наводно износиле и до два милиона долара по проласку.
Сада се разматра могућност да се сличан модел примени и на подморске интернет каблове, који повезују Европу, Блиски исток и Азију.
То би значило да би Ормуски мореуз, поред енергетске, могао да постане и дигитална тачка притиска на глобалну економију.
Кроз овај регион пролази велики део светске интернет инфраструктуре, укључујући каблове које користе највеће технолошке компаније као што су Google, Meta и Microsoft.
Уколико би Иран заиста покушао да уведе неку врсту „дигиталне путарине“, то би могло да отвори нови фронт у геополитичком сукобу — не више само око нафте, гаса и бродова, већ и око протока података.
Таква мера могла би да повећа трошкове технолошким компанијама, али и да изазове забринутост код држава које зависе од стабилних интернет веза преко подморских каблова.
Питање контроле подморске инфраструктуре све више добија на значају, јер се велики део глобалног интернета, финансијских трансакција и комуникација ослања управо на каблове који пролазе испод мора.
Ако би Техеран успео да наметне контролу или накнаде над тим каналима, Ормуски мореуз би добио још већу стратешку вредност — не само као пролаз за енергенте, већ и као чвориште глобалног дигиталног саобраћаја.
Ова идеја показује да се савремени сукоби све више воде и у простору инфраструктуре, комуникација и података, а не само на класичним војним и енергетским правцима.
