Iran bi, pored kontrole pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, mogao da pokuša da naplaćuje i prolaz podmorskih internet kablova koji prolaze kroz ovaj strateški važan pravac.
Prema navodima iz teksta, Teheran je već iskoristio ratne poremećaje u Ormuskom moreuzu za naplatu taksi naftnim tankerima, koje su u pojedinim slučajevima navodno iznosile i do dva miliona dolara po prolasku.
Sada se razmatra mogućnost da se sličan model primeni i na podmorske internet kablove, koji povezuju Evropu, Bliski istok i Aziju.
To bi značilo da bi Ormuski moreuz, pored energetske, mogao da postane i digitalna tačka pritiska na globalnu ekonomiju.
Kroz ovaj region prolazi veliki deo svetske internet infrastrukture, uključujući kablove koje koriste najveće tehnološke kompanije kao što su Google, Meta i Microsoft.
Ukoliko bi Iran zaista pokušao da uvede neku vrstu „digitalne putarine“, to bi moglo da otvori novi front u geopolitičkom sukobu — ne više samo oko nafte, gasa i brodova, već i oko protoka podataka.
Takva mera mogla bi da poveća troškove tehnološkim kompanijama, ali i da izazove zabrinutost kod država koje zavise od stabilnih internet veza preko podmorskih kablova.
Pitanje kontrole podmorske infrastrukture sve više dobija na značaju, jer se veliki deo globalnog interneta, finansijskih transakcija i komunikacija oslanja upravo na kablove koji prolaze ispod mora.
Ako bi Teheran uspeo da nametne kontrolu ili naknade nad tim kanalima, Ormuski moreuz bi dobio još veću stratešku vrednost — ne samo kao prolaz za energente, već i kao čvorište globalnog digitalnog saobraćaja.
Ova ideja pokazuje da se savremeni sukobi sve više vode i u prostoru infrastrukture, komunikacija i podataka, a ne samo na klasičnim vojnim i energetskim pravcima.
