Извор: Southfront.press
Председник Сједињених Држава Доналд Трамп показао је отвореност за дијалог са Ираном, упркос разматрању озбиљних војних мера против Исламске Републике, укључујући поморску блокаду и атентат на високе званичнике, према недавним извештајима.
Трамп је раније овог месеца претио војном акцијом ако Иран убије демонстранте или изврши масовна погубљења затвореника, али је недавно одустао, тврдећи да је Исламска Република зауставила вешања 800 затвореника. Ипак, наредио је распоређивање додатних америчких војних средстава на Блиском истоку, укључујући носач авиона, борбене авионе и противваздушну одбрану.
Упркос војном гомилању, Трамп је у интервјуу за Аксиос , објављеном 27. јануара, рекао да је Иран заинтересован за дипломатско смиривање тензија са САД.
Иран је „у сталном променљивом стању“, рекао је Трамп за амерички новински веб-сајт, напомињући да је послао значајна америчка војна средства у регион, додајући да је Техеран заинтересован за договор са Вашингтоном.
„Имамо велику армаду поред Ирана. Већу него Венецуела“, рекао је Трамп.
„Желе да направе договор. Знам. Звали су у више наврата. Желе да разговарају“, додао је.
На каснијем брифингу са новинарима, један амерички званичник је рекао:
„Што се тиче Ирана, отворени смо за пословање. Ако желе да нас контактирају и знају услове, онда ћемо разговарати.“
Амерички специјални изасланик Стив Виткоф је раније овог месеца поставио услове за било какав споразум, рекавши да ће Иран морати да обустави обогаћивање уранијума, уклони већ обогаћени уранијум, ограничи своје залихе ракета дугог домета и смањи подршку посредницима у региону.
Иако је Исламска Република изразила спремност да преговара са САД, она је те услове одбацила у потпуности. Стога, две стране остају веома удаљене.
Извештај који је касније објавио Њујорк тајмс открио је да је Трамп добио више обавештајних извештаја САД који указују на то да утицај исламске владе у Ирану слаби.
У извештају се наводи да обавештајни подаци указују на то да је „утицај иранске владе на власт на најслабијој тачки откако је Шах свргнут у револуцији 1979. године“. Два одвојена извештаја од претходног дана открила су да Трамп разматра неке веома озбиљне војне опције против Исламске Републике.
Британски часопис Middle East Eye наводи у извештају да САД разматрају прецизне ударе на „високо вредне“ иранске званичнике и команданте које сматрају одговорним за смрт демонстраната. У међувремену, израелски i24NEWS је објавио да Трампова администрација проучава поморску блокаду како би угушила извоз иранске нафте.
Било која од ових опција сама по себи била би више него довољна да покрене прави рат са Ираном, који је већ обећао да ће снажно узвратити. Веома је мало вероватно да би Техеран прихватио било који од услова које је поставио Вашингтон, а истовремено је веома мало вероватно да би САД могле да нападну Иран, или чак само да му наметну блокаду, а да не изазову озбиљан одговор. Због ових разлога, рат се у овом тренутку чини неизбежним.
Уз то речено, америчка војна средства тренутно присутна на Блиском истоку нису ни близу довољна за рат ових размера, чак ни уз директно учешће Израела. Војно гомилање ће се вероватно убрзати, али напад је вероватно још увек удаљен неколико недеља. Трамп би могао да нареди слање другог, па чак и трећег носача авиона на Блиски исток.
