Амерички економски аналитичар Мартин Армстронг оценио је да је рат у Украјини драматично променио начин вођења оружаних сукоба и да дронови, вештачка интелигенција и аутономни системи све више преузимају улогу која је некада припадала класичним војним јединицама.
Армстронг наводи да су дуж линије фронта настале такозване „зоне смрти“, у којима су војници готово непрестано изложени беспилотним летелицама. Према његовој оцени, рат се све више претвара у сукоб машина способних да самостално откривају и нападају циљеве.
Он се осврнуо и на изјаве бившег америчког секретара копнене војске Дена Дрискола, који је рат у Украјини описао као могућу прекретницу у којој би технолошка надмоћ могла да пружи Кијеву шансу за победу над Русијом.
Армстронг, међутим, сматра да је идеја о потпуном војном поразу Русије нереална и изузетно опасна. Упозорава да се у западним стратешким круговима, по његовом мишљењу, недовољно разматра шта би уследило у случају озбиљне дестабилизације Русије, укључујући могућност унутрашњег преврата и доласка још тврђег руководства на власт.
Он тврди и да би покушај потпуног пораза Русије могао да подстакне још ближе војно и политичко повезивање Москве са Кином и Северном Корејом, јер би Пекинг такав исход могао да посматра као претњу сопственој безбедности.
Посебно упозорава на развој беспилотних система који користе напредне рачунарске процесоре и алгоритме за самостално препознавање и избор циљева. Према његовој оцени, свет улази у период у којем ће одлуке о употреби смртоносне силе све чешће бити препуштане машинама.
Армстронг тај тренд повезује и са ширим развојем технологија за надзор становништва, упозоравајући да се исти технолошки напредак који се користи на бојном пољу све више примењује и у цивилном сектору.
Он закључује да политички и војни лидери превише пажње посвећују непосредној технолошкој предности, а премало дугорочним последицама својих одлука, упозоравајући да такав приступ повећава ризик од ширег међународног сукоба.
