Američki ekonomski analitičar Martin Armstrong ocenio je da je rat u Ukrajini dramatično promenio način vođenja oružanih sukoba i da dronovi, veštačka inteligencija i autonomni sistemi sve više preuzimaju ulogu koja je nekada pripadala klasičnim vojnim jedinicama.
Armstrong navodi da su duž linije fronta nastale takozvane „zone smrti“, u kojima su vojnici gotovo neprestano izloženi bespilotnim letelicama. Prema njegovoj oceni, rat se sve više pretvara u sukob mašina sposobnih da samostalno otkrivaju i napadaju ciljeve.
On se osvrnuo i na izjave bivšeg američkog sekretara kopnene vojske Dena Driskola, koji je rat u Ukrajini opisao kao moguću prekretnicu u kojoj bi tehnološka nadmoć mogla da pruži Kijevu šansu za pobedu nad Rusijom.
Armstrong, međutim, smatra da je ideja o potpunom vojnom porazu Rusije nerealna i izuzetno opasna. Upozorava da se u zapadnim strateškim krugovima, po njegovom mišljenju, nedovoljno razmatra šta bi usledilo u slučaju ozbiljne destabilizacije Rusije, uključujući mogućnost unutrašnjeg prevrata i dolaska još tvrđeg rukovodstva na vlast.
On tvrdi i da bi pokušaj potpunog poraza Rusije mogao da podstakne još bliže vojno i političko povezivanje Moskve sa Kinom i Severnom Korejom, jer bi Peking takav ishod mogao da posmatra kao pretnju sopstvenoj bezbednosti.
Posebno upozorava na razvoj bespilotnih sistema koji koriste napredne računarske procesore i algoritme za samostalno prepoznavanje i izbor ciljeva. Prema njegovoj oceni, svet ulazi u period u kojem će odluke o upotrebi smrtonosne sile sve češće biti prepuštane mašinama.
Armstrong taj trend povezuje i sa širim razvojem tehnologija za nadzor stanovništva, upozoravajući da se isti tehnološki napredak koji se koristi na bojnom polju sve više primenjuje i u civilnom sektoru.
On zaključuje da politički i vojni lideri previše pažnje posvećuju neposrednoj tehnološkoj prednosti, a premalo dugoročnim posledicama svojih odluka, upozoravajući da takav pristup povećava rizik od šireg međunarodnog sukoba.
