Хрватски министар привреде Анте Шушњар најавио да Хрватска планира изградњу гасне интерконекције са Србијом којој би се тако омогућио приступ ЛНГ терминалу на Крку. Амбицију Хрватске да постане регионално енергетско чвориште подржала је и америчка амбасадорка у тој земљи Никол Мекгроу, преноси РТ.
Хрватска планира изградњу гасне интерконекције са Србијом којој би се тако омогућио приступ ЛНГ терминалу на Крку и додатно ојачала енергетска безбедност региона, изјавио је данас хрватски министар привреде Анте Шушњар.
Говорећи на конференцији “Енергетика 2026 – Хрватска пред одлукама деценије”, у организацији “Јутарњег листа”, Шушњар је додао да пројекат подразумева изградњу око 15 километара гасовода за почетни капацитет, преноси Танјуг.
Према речима хрватског министра, Србија је већ показала интересовање за овај пројекат интерконекције.
“Хрватска већ сада има значајну регионалну улогу захваљујући ЛНГ терминалу на Крку, који је допринео смањењу зависности те државе и њених суседа од руских енергената”, поручио је Шушњар.
Повезивање са Србијом, како је навео, представља логичан наставак политике јачања енергетске отпорности југоисточне Европе.
Амбицију Хрватске да постане регионално енергетско чвориште подржала је и америчка амбасадорка у тој земљи Никол Мекгроу. Она је напоменула да ЛНГ терминал на Крку има кључну геополитичку и безбедносну улогу и позвала на снажнију сарадњу хрватских и америчких енергетских компанија.
Земље Европске уније су јуче дале коначно одобрење плану ЕУ да до краја 2027. године забрани увоз руског гаса, чиме је та одлука ступила на снагу као закон. Министри земаља чланица ЕУ усвојили су закон на састанку у Бриселу иако су Словачка и Мађарска гласале против, а ове две земље најавиле су и тужбе пред Судом правде Европске уније. Према постигнутом споразуму, Европска унија ће до краја 2026. године обуставити увоз руског течног природног гаса, а увоз гаса цевоводима до 30. септембра 2027. године.
Забрана је осмишљена тако да буде усвојена не консензусом, већ већином, што је омогућило да се заобиђе противљење Мађарске и Словачке, које и даље у великој мери зависе од увоза руске енергије и настоје да одрже блиске односе са Москвом.
Србија иначе добија руски гас преко Бугарске, “Турским током”, односно његовим краком који је познатији као “Балкански ток”.
