Mesec dana nakon početka rata sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, Iran pokušava da spreči bilo kakvo izbijanje unutrašnjih nemira hapšenjima, pogubljenjima i masovnim raspoređivanjem bezbednosnih snaga i pristalica na ulicama. Na kontrolnim punktovima angažuju se čak i deca, prenosi Rojters.
Iako do sada nije bilo značajnih znakova da građani krše stroga upozorenja vlasti i izlaze na proteste, zvaničnici strahuju da bi šteta po već oslabljenu ekonomiju mogla da izazove rastuće nezadovoljstvo sistemom nakon završetka sukoba.
Ljudi unutar Irana, kao i organizacije za ljudska prava u inostranstvu, upozoravaju da bi jačanje tvrdolinijaške Revolucionarne garde moglo da stvori uslove za krvave unutrašnje sukobe.
Nada u rušenje vlasti nije se ostvarila
I američki predsednik Donald Trump i izraelski premijer Benjamin Netanyahu na početku rata izrazili su nadu da bi napadi mogli da dovedu do pada iranskog teokratskog režima.
Međutim, uprkos mesec dana intenzivnih vazdušnih udara, iransko rukovodstvo deluje uvereno da može da izdrži pritisak, računajući na zatvaranje energetskog koridora Strait of Hormuz i napade na proizvođače energenata u Zalivu kako bi izazvalo globalni šok na tržištu nafte i gasa.
Paradoksalno, najopasniji trenutak za režim mogao bi da nastupi nakon prestanka bombardovanja, kada građani sagledaju ekonomske posledice rata i svoju neizvesnu budućnost.
Basiž milicija na ulicama
U centru kontrole situacije nalazi se milicija Basij, dobrovoljna paravojna organizacija pod upravom Islamic Revolutionary Guard Corps.
Ova formacija postavila je kontrolne punktove unutar i na ulazima u velike gradove. Iako su neki od tih punktova bili meta izraelskih udara, oni i dalje funkcionišu.
Postoje i naznake nedostatka ljudstva. Visoki zvaničnik Revolucionarne garde Rahim Nadali saopštio je na državnoj televiziji da je minimalna starosna granica za dobrovoljce na kontrolnim punktovima spuštena na 12 godina.
Strah od posleratne krize
Izvori u Iranu navode da se vlasti trenutno fokusiraju na održavanje lanaca snabdevanja tokom rata, ali da sve više brinu o situaciji koja bi mogla da usledi nakon završetka sukoba.
Istraživači i analitičari upozoravaju da bi ekonomska kriza mogla da podstakne novi talas nezadovoljstva.
„Iranski režim je već bio u dubokoj krizi pre rata, a sada trpi dodatni udarac. Politička i ekonomska kriza samo će se pogoršati“, rekao je istoričar Ali Ansari sa Univerziteta Sent Endruz.
Prema njegovim rečima, pokušaj vlasti da silom uguši svaki oblik otpora mogao bi da proizvede suprotan efekat i okrene još veći broj ljudi protiv režima.
Pojačana represija
Izveštavanje iz Irana je veoma otežano jer se internet često isključuje, a vlasti od početka rata ne objavljuju pouzdane ekonomske podatke.
Ipak, poznato je da je infrastruktura u mnogim delovima zemlje ozbiljno oštećena, uključujući energetska postrojenja koja su ključna za državne prihode.
Organizacija Human Rights Watch saopštila je da iranske vlasti nastavljaju talase hapšenja usmerene protiv stvarnih ili navodnih disidenata, pripadnika verskih i etničkih manjina, kao i ljudi koji dele snimke napada na društvenim mrežama.
Aktivisti tvrde da je pritisak posebno pojačan u regionima sa većinskim kurdskim, arapskim i belučkim stanovništvom, gde je i ranije bilo nemira.
Bezbednosne službe, kako navode, upozoravaju porodice osumnjičenih da bi njihova deca mogla biti uhapšena ili pogubljena, a da bi i drugi članovi porodice mogli biti kažnjeni.
Istovremeno, vlasti organizuju provladine skupove i komemoracije za zvaničnike poginule u vazdušnim udarima, nastojeći da popune javni prostor i spreče potencijalne proteste.
Jedan stanovnik Teherana izjavio je da se ljudi plaše da izlaze noću i da postoji strah da bi, ukoliko režim preživi rat, represija mogla biti još surovija.
