Месец дана након почетка рата са Сједињеним Америчким Државама и Израелом, Иран покушава да спречи било какво избијање унутрашњих немира хапшењима, погубљењима и масовним распоређивањем безбедносних снага и присталица на улицама. На контролним пунктовима ангажују се чак и деца, преноси Ројтерс.
Иако до сада није било значајних знакова да грађани крше строга упозорења власти и излазе на протесте, званичници страхују да би штета по већ ослабљену економију могла да изазове растуће незадовољство системом након завршетка сукоба.
Људи унутар Ирана, као и организације за људска права у иностранству, упозоравају да би јачање тврдолинијашке Револуционарне гарде могло да створи услове за крваве унутрашње сукобе.
Нада у рушење власти није се остварила
И амерички председник Donald Trump и израелски премијер Benjamin Netanyahu на почетку рата изразили су наду да би напади могли да доведу до пада иранског теократског режима.
Међутим, упркос месец дана интензивних ваздушних удара, иранско руководство делује уверено да може да издржи притисак, рачунајући на затварање енергетског коридора Strait of Hormuz и нападе на произвођаче енергената у Заливу како би изазвало глобални шок на тржишту нафте и гаса.
Парадоксално, најопаснији тренутак за режим могао би да наступи након престанка бомбардовања, када грађани сагледају економске последице рата и своју неизвесну будућност.
Басиж милиција на улицама
У центру контроле ситуације налази се милиција Basij, добровољна паравојна организација под управом Islamic Revolutionary Guard Corps.
Ова формација поставила је контролне пунктове унутар и на улазима у велике градове. Иако су неки од тих пунктова били мета израелских удара, они и даље функционишу.
Постоје и назнаке недостатка људства. Високи званичник Револуционарне гарде Рахим Надали саопштио је на државној телевизији да је минимална старосна граница за добровољце на контролним пунктовима спуштена на 12 година.
Страх од послератне кризе
Извори у Ирану наводе да се власти тренутно фокусирају на одржавање ланаца снабдевања током рата, али да све више брину о ситуацији која би могла да уследи након завршетка сукоба.
Истраживачи и аналитичари упозоравају да би економска криза могла да подстакне нови талас незадовољства.
„Ирански режим је већ био у дубокој кризи пре рата, а сада трпи додатни ударац. Политичка и економска криза само ће се погоршати“, рекао је историчар Али Ансари са Универзитета Сент Ендруз.
Према његовим речима, покушај власти да силом угуши сваки облик отпора могао би да произведе супротан ефекат и окрене још већи број људи против режима.
Појачана репресија
Извештавање из Ирана је веома отежано јер се интернет често искључује, а власти од почетка рата не објављују поуздане економске податке.
Ипак, познато је да је инфраструктура у многим деловима земље озбиљно оштећена, укључујући енергетска постројења која су кључна за државне приходе.
Организација Human Rights Watch саопштила је да иранске власти настављају таласе хапшења усмерене против стварних или наводних дисидената, припадника верских и етничких мањина, као и људи који деле снимке напада на друштвеним мрежама.
Активисти тврде да је притисак посебно појачан у регионима са већинским курдским, арапским и белучким становништвом, где је и раније било немира.
Безбедносне службе, како наводе, упозоравају породице осумњичених да би њихова деца могла бити ухапшена или погубљена, а да би и други чланови породице могли бити кажњени.
Истовремено, власти организују провладине скупове и комеморације за званичнике погинуле у ваздушним ударима, настојећи да попуне јавни простор и спрече потенцијалне протесте.
Један становник Техерана изјавио је да се људи плаше да излазе ноћу и да постоји страх да би, уколико режим преживи рат, репресија могла бити још суровија.
