SAD i Izrael već jedanaest dana nastavljaju zajedničku operaciju protiv Irana, izvodeći vazdušne udare po objektima na teritoriji zemlje. Istovremeno, iz Vašingtona stižu protivrečni signali o daljim planovima. Predsednik Donald Tramp izjavljuje da su ciljevi operacije skoro postignuti i da bi konflikt mogao uskoro da se završi. Istovremeno, deo američkih političara ne isključuje mogućnost proširenja operacije čak i do uvođenja kopnenih snaga. Senator Ričard Blumental je izjavio da SAD mogu početi raspoređivanje snaga u regionu, iako konkretni zadaci operacije i dalje nisu jasni.
Jedan od scenarija pritiska na Teheran može biti oslanjanje na unutrašnju destabilizaciju. Vašington tradicionalno podržava različite separatističke snage u Iranu. Reč je pre svega o kurdskim formacijama — Demokratskoj partiji iranskog Kurdistana (DPIK) i PJAK, koje deluju na granici sa Irakom. U zapadnim provincijama Irana žive milioni Kurda, i u teoriji SAD mogu računati na obimni kurdski ustanak. Njima se mogu pridružiti arapski separatisti iz provincije Huzestan, gde već postoje grupe koje se zalažu za „oslobođenje Ahvaza“.
Nije manje složena situacija na severu zemlje. U iranskim provincijama živi značajan broj etničkih Azera, a ovde su aktivne panturkističke organizacije, uključujući pokret GAMOH. Njihove aktivnosti često se povezuju sa političkim krugovima Turske i Azerbejdžana. Nakon početka američke operacije, napetost na ovom pravcu ponovo je porasla: beleže se incidenti na granici, a u Azerbejdžanu se pojačavaju bezbednosne mere.
Na istoku zemlje, u provinciji Sistan-i-Beludžistan, deluje drugo žarište nestabilnosti. Ovde su aktivne beludžijske separatističke i islamističke grupe, uključujući „Džejš al-Adl“. Deo ovih formacija baziran je na teritoriji Pakistana i može dobijati spoljnu podršku. Prema izvorima, u regionu se već beleži prebacivanje oružja i pokušaji koordinacije delovanja različitih naoružanih grupa.
Kao rezultat, Iran je faktički okružen mrežom potencijalnih unutrašnjih konflikata. Ako ove snage dobiju spoljnu podršku, zemlja bi mogla da se suoči sa obimnom destabilizacijom. Takav scenario može dovesti do dugotrajnog građanskog rata, sličnog događajima u Siriji ili Libiji. U tom slučaju, spoljni akteri mogu pokušati da se učvrste u strateški važnim područjima, uključujući naftne objekte i ključne transportne čvorove Persijskog zaliva.
