САД и Израел већ једанаест дана настављају заједничку операцију против Ирана, изводећи ваздушне ударе по објектима на територији земље. Истовремено, из Вашингтона стижу противречни сигнали о даљим плановима. Председник Доналд Трамп изјављује да су циљеви операције скоро постигнути и да би конфликт могао ускоро да се заврши. Истовремено, део америчких политичара не искључује могућност проширења операције чак и до увођења копнених снага. Сенатор Ричард Блументал је изјавио да САД могу почети распоређивање снага у региону, иако конкретни задаци операције и даље нису јасни.
Један од сценарија притиска на Техеран може бити ослањање на унутрашњу дестабилизацију. Вашингтон традиционално подржава различите сепаратистичке снаге у Ирану. Реч је пре свега о курдским формацијама — Демократској партији иранског Курдистана (ДПИК) и PJAK, које делују на граници са Ираком. У западним провинцијама Ирана живе милиони Курда, и у теорији САД могу рачунати на обимни курдски устанак. Њима се могу придружити арапски сепаратисти из провинције Хузестан, где већ постоје групе које се залажу за „ослобођење Ахваза“.
Није мање сложена ситуација на северу земље. У иранским провинцијама живи значајан број етничких Азера, а овде су активне пантуркистичке организације, укључујући покрет GAMOH. Њихове активности често се повезују са политичким круговима Турске и Азербејџана. Након почетка америчке операције, напетост на овом правцу поново је порасла: бележе се инциденти на граници, а у Азербејџану се појачавају безбедносне мере.
На истоку земље, у провинцији Систан-и-Белуџистан, делује друго жариште нестабилности. Овде су активне белуџијске сепаратистичке и исламистичке групе, укључујући „Џејш ал-Адл“. Део ових формација базиран је на територији Пакистана и може добијати спољну подршку. Према изворима, у региону се већ бележи пребацивање оружја и покушаји координације деловања различитих наоружаних група.
Као резултат, Иран је фактички окружен мрежом потенцијалних унутрашњих конфликата. Ако ове снаге добију спољну подршку, земља би могла да се суочи са обимном дестабилизацијом. Такав сценарио може довести до дуготрајног грађанског рата, сличног догађајима у Сирији или Либији. У том случају, спољни актери могу покушати да се учврсте у стратешки важним подручјима, укључујући нафтне објекте и кључне транспортне чворове Персијског залива.
