Američke snage raspoređene u ratnim zonama bile su meta protivnika koji su koristili komercijalno dostupne podatke o lokaciji, prema izveštajima koje su primili vojni zvaničnici. Ovaj slučaj pokazuje kako globalna ekonomija nadzora sve više oblikuje moderno ratište.
U pismu koje je Rojters dobio na uvid, demokratski senator Ron Vajden naveo je da je američka Centralna komanda (CENTKOM) saopštila da je „primila više izveštaja o pretnjama koje se odnose na zloupotrebu komercijalnih podataka o lokaciji od strane protivnika radi ciljanja ili nadzora američkog osoblja na terenu“.
Poruka je poslata 14. aprila i ne sadrži dodatne detalje, ali područje odgovornosti CENTKOM-a obuhvata i Persijski zaliv, gde su američke snage u sukobu sa iranskom vojskom zbog Ormuskog moreuza.
Prva zvanična potvrda
Vajden i dvostranačka grupa kongresmena u pismu upućenom Pentagonu naveli su da je ovo prva zvanična potvrda da su američke snage bile meta u aktivnoj ratnoj zoni korišćenjem ovakvih podataka.
„Komercijalni podaci o lokaciji mogu se koristiti za utvrđivanje mesta na kojima se okupljaju američki vojnici i njihovih obrazaca kretanja, što protivnici mogu iskoristiti za napade raketama, dronovima i improvizovanim eksplozivnim napravama, ali i u kontraobaveštajne svrhe“, upozorili su kongresmeni u pismu.
Vajden je u izjavi poručio da je vreme da se „industrija reklamne tehnologije počne tretirati kao pretnja nacionalnoj bezbednosti“. Kongresmeni su naveli da nisu uspeli da dobiju dodatne informacije od vojnih zvaničnika o prijavljenom ciljanju američkog osoblja.
Trgovina podacima o lokaciji
Podaci o lokaciji široko se koriste u digitalnom oglašavanju, koje je ključni izvor prihoda za mnoge tehnološke kompanije. Takvi podaci se najčešće prikupljaju sa pametnih telefona ili drugih uređaja putem aplikacija i pružalaca usluga, a zatim se prodaju posrednicima koji ih objedinjuju i preprodaju, često kroz složene mreže drugih posrednika.
Iako se o pretnji privatnosti zbog prodaje detalja o svakodnevnom kretanju ljudi već dugo javno raspravlja, poslednjih godina sve više raste zabrinutost zbog mogućih posledica po nacionalnu bezbednost.
Još 2016. godine jedan američki odbrambeni izvođač uspeo je da iskoristi komercijalno dostupne podatke o lokaciji kako bi pratio pripadnike specijalnih snaga od njihovih baza u SAD do osetljive lokacije u Siriji, prema slučaju koji je prvi objavio Volstrit džurnal.
U pismu Pentagonu američki kongresmeni su naveli da su vojni zvaničnici, s obzirom na ono što znaju o trgovini podacima o lokaciji, morali brže da reaguju kako bi zaštitili svoje osoblje.
Kao primere su naveli isključivanje jedinstvenog reklamnog identifikatora na službenim vojnim uređajima, automatsko gašenje deljenja lokacije na mobilnim telefonima na terenu i usmeravanje osoblja sa Guglovoh pregledača Hrom ka alternativama koje bolje štite privatnost.
Jedan od potpisnika pisma je republikanski kongresmen Pat Harigen iz Severne Karoline, bivši pripadnik američkih specijalnih snaga. Harigen je rekao da su pregledači poput Hrom-a „iz temelja napravljeni za prikupljanje i deljenje korisničkih podataka“ i da je svaki dan tokom kojeg ostaju na službenim uređajima „još jedan dan u kojem protivnicima predajemo oružje protiv sopstvenih vojnika“.
