Шведска ће 13. септембра одржати парламентарне изборе који би могли да доведу до првог формалног уласка Шведских демократа (СД) у владу, након година током којих је ова странка била изолована од осталих великих политичких партија.
Према најновијим истраживањима јавног мњења, Шведске демократе налазе се на другом месту по подршци бирача на националном нивоу и представљају кључну снагу десног блока.
Премијер Улф Кристерсон још у априлу је најавио да ће СД моћи да уђе у владу уколико његов блок победи на изборима. Месец дана касније и лидерка Либерала Симона Мохамсон саопштила је да је њена странка спремна да прихвати учешће Шведских демократа у будућој влади.
На претходним изборима 2022. године четири странке десног блока освојиле су тесну парламентарну већину, али су Шведске демократе остале ван владе и пружале јој подршку у парламенту.
Последња анкета „Демоскопа“ показује да четири странке левог центра тренутно имају подршку од 50,6 одсто бирача, док владајуће три странке и Шведске демократе заједно имају 47,3 одсто.
Разлика се, међутим, последњих недеља смањује, па изборна трка остаје неизвесна.
Шведске демократе су током кампање у први план ставиле питање миграције. Њихови плакати у више шведских градова изазвали су оштре полемике, а поједини су и уклоњени након протеста.
На једном од плаката упућеном припадницима сомалијске заједнице писало је: „Недостаје вам Могадиш? Помоћ за повратак ће вам помоћи да се вратите кући.“
На другом је стајала порука: „Ако чините кривична дела, живите од социјалне помоћи, не учите шведски или се лоше понашате, нисте добродошли.“
Шведска влада је ове године, уз подршку Шведских демократа, значајно повећала финансијску помоћ мигрантима који добровољно одлуче да се врате у земље порекла – на око 36.000 долара по одраслој особи.
Улазак Шведских демократа у владу представљао би велики политички заокрет у земљи, пошто су остале парламентарне странке деценијама одбијале директну сарадњу са њима.
